57. Међународна Трибина композитора у Лисабону

Композиција шведског аутора Кристијана Винтера Кристенсена У мом присуству је направљена и изведена у програмском окружењу софтвера Max/MSP. Овај аутор се определио да своје интересовање за музику старих мајстора, нарочито Гијома Дифаја, представи у форми композиције за камерни ансамбл и живу електронику, користећи платформу која омогућава трансформацију звукова и стварање лупова у реалном времену. Сведеност израза и модални хармонски обрти у еклектичном музичком језику Кристенсена постају матрице над којима се развијају сложене ритмичке фигуре испресецане семпловима, од којих неки настају у току извођења дела.

У наставку емисије послушајте остварење немачке композиторке јапанског порекла Малике Кишино, под називом Искра живота II. Кишино такође ради у хибридним медијима, и у овом делу се определила за бас бубањ и осмоканалну живу електронику. Дело је остварено у електронском експерименталном студију Радија Југозападне Немачке. Ауторка је широки звучни спектар бас бубња поделила у шест група које се разликују по тембру и висини и оне представљају категорије извора сигнала који се електронски процесуира. Кишино не гради матрице и остината већ покушава да синтетизује звучни резултат у јединствен тонски феномен, обрађујући тембралне категорије аналгно раду са семпловима. Електроника у овом случају није подршка временској димензији дела, већ средство којим се остварује естетски ефекат саме звучне компоненте.

На крају емисије можете слушати дело бугарског аутора Божидара Спасова под називом АДДЕ. Спасов се вратио симболима и нумерологији као методи тонског обликовања дела, познатим из периода барока. Инспирисан античким митовима у којима се помињу планине у данашњој Бугарској, аутор је свој ванмузички, романтичарски подстицај супротставио рационализацији музичког тока додељивањем словних и бројчаних симбола тоновима или композиционим поступцима. Дело је посвећено композиторки Адриани Хелски, из чијег имена су почетна слова у наслову композиције спојена са де мол акордом којим завршава дело. Полазећи од ове иницијалне симболике, Спасов тежи прожимању свих сфера свог модернистичког симфонијског писма врстом ванмузичког означавања, центрираном око симболизма броја 10 и молског акорда на тону Де.

Аутор емисије Милан Милојковић