Тони Џат: Колиба успомена

Аутор, познати енглески историчар Тони Џат, писао је есеје немајући намеру да их објављује. Учинио је то на наговор Тимотија Гартона Еша који га је подстакао да у предност претвори то што се у својим размишљањима обраћа све више себи самоме. Тони Џат се разболео од ретке и изузетно тешке Геригове болести и есеји које он назива насумичним белешкама настали су у периоду непосредно пре његове смрти.

„Претпостављам да би требало да будем макар мало задовољан тиме што знам да сам у себи нашао ону врсту механизма за преживљавање о којој већина нормалних људи само чита у описима природних катастрофа или затворских самица", пише Џат, „тачно је да ова болест има димензију која ми развија извесне способности: пошто нисам у стању да пишем или припремам белешке, моје памћење - и иначе веома добро - знатно се побољшало уз помоћ технике проистекле из дворца успомена који је тако подстицајно описао Џонатан Спенс. Али, опште је познато да је задовољство које нам доноси компензација краткотрајно. Ништа не ублажује чињеницу да си осуђен на гвоздени оклоп, хладан и неумољив. Људи прилично прецењују задовољства која доноси ментална агилност, и то - као што сад видим - чине пре свега они који не зависе искључиво од њих. Готово исто се може рећи за добронамерне подстицаје да се нађе нефизичка компензација за физичке недостатке. То је залудан посао. Губитак је губитак и ништа нећемо добити ако га називамо лепшим именом. Моје ноћи су занимљиве, али могао бих и без њих."

Текст су превеле Слободанка Глишић и Славица Милетић.

Уреднице циклуса Оливера Нушић и Оливера Гаврић

(Књига ће ускоро бити објављена у издању YES-PRO Александра Мандића)