20. век – Композиције Жерара Гризеа

У недељу, 20. марта настављамо представљање другог дела циклуса „Акустички простори" Жерара Гризеа.

Гризе је овај циклус стварао у периоду од 1974. до 1985. године. Настао је као резултат научних истраживања акустике и тембралних својстава звука. Карактеришу га деликатне текстуре исткане на основу природних парцијала аликвотног низа. Извођачки апарат се, кроз низ композиција, постепено увећава - почевши од соло инструмента, па све до симфонијског оркестра.

Жерар Гризе рођен је 1946. године у Белфору. Студије композиције започео је на Конзерваторијуму у Тросингену у Немачкој, а затим и на Париском конзерваторијуму у класи Оливијеа Месијана. Похађао је и часове код Анрија Дитијеа, као и летње курсеве у Сијени и Дармштату са Штокхаузеном, Лигетијем и Ксенакисом. Као стипендиста Виле Медичи боравио је у Риму, а студирао је и акустику на Универзитету у Паризу. Ту није био крај Гризеовом усавршавању, па је једно време боравио и у Иркам-у, у Берлину и затим на Берклију. Жерар Гризе је потом на Универзитету у Калифонији предавао композицију и теорију, а по повратку у Европу постао је професор на Конзерваторијуму у Паризу и одржао многобројне семинаре широм света у значајним музичким центрима као што су Лион, Дармштат и Фрајбург. Умро је у Паризу 1998. године. Гризеова дела спадају у највише домете спектралне музике. Многа од њих настала су као поруџбина ансамбла Ентерконтампорен и често се налазе на програмима концерата савремене музике.

Уредница емисије Бранка Поповић

20. век – Композиције Жерара Гризеа

Програмска шема

Коментари