Историјски снимци

Последњих година ере Брежњева и током доба гласности и перестројке, у совјетској култури су се могле уочити бројне појаве које рефлектују трансформацију бирократских државних стега у потрошачко друштво које настаје у социјалистичким оквирима. Ове промене су се нарочито одразиле на подручју уметности, и самим тим музике. Соц-арт, како се називају уметнички подухвати овог периода, обухвата, у најширем смислу, уплив популарне потрошачке поткултуре и елементе свакодневице у високу уметност.

Снимци које ћемо вечерас емитовати одражавају идеје соц-арта, пре свега у погледу избора композиција које су забележене. Концертна поема Амана Агаџикова, Имобиле Сергеја Волконског, Забрињавајуће воде, Мртве или Живе Алексеја Белимова и Телескоп 2 Леонида Половинкина, већ својим називима стоје на трагу идеја соц-арта. Третман оркестра и музички језик у овим делима се ослањају на совјетски канон педесетих и шездесетих, али семантички ниво остаје у пољу савремених збивања, у којима су критичке тенденције биле појачане. Интерпретација Рождественског је у том смислу усмерена ка потцртавању управо оваквих критичких одлика поменутих дела, чему посебно доприноси огромно искуство и дугогодишња пракса извођења нових композиција. Као један од носилаца извођачког естаблишмента у СССР, Рождественски је у композицијама соц-арта препознао субверзивност и жељу за статусном променом, што се може чути у намерним карикирањима маестозо сегмената. С друге стране, диригент је солисти дао шири изражајни простор него што је то уобичајено, имајући у виду симболику која се везује за улогу индивидуалца у оркестру.

Уредник емисије Милан Милојковић