Музика вива – дела Тоива Тулева и Ерика Грисволда

Композиција естонског композитора Тоива Тулева Кажем, ко си ти?- Он каже, ти, за глас и камерни ансамбл, заснована је на фрагментима песме арапског песника Мансура ал-Халаџа. Тулева је посебно заинтересовао песников живот, који се завршио казном разапињања због изговарања забрањеног Алаховог имена, Ана-Алах, што значи ја сам истина. Композитор је за наслов свог дела узео управо спорни ал-Халаџов стих, у коме се песник наизглед поистовећује са богом. Заправо, бог и истина у овом случају постају један неизрециви, нематеријалан појам, који заступа песника, односно, његову божанску природу. Ово материјализовање појма, којим смртник претендује на метафизичко, у арапском свету је уметника коштало живота. Међутим, оно је у западној култури, у којој настаје и постоји и дело естонског аутора, током историје постало императив стварања естетски вредног уметничког дела. Тулев управо и усмерава интерпретацију своје музике ка трансцедентном, односно, жели да тонском структуром подржи референцу ка оностраном из наслова и певаног текста. То остварује на моменте стереотипним следовима држаних акорада, чији монотони ток прекидају сегменти са гласом, писани у духу ариоза немачког фен де сиекла.

У наставку емисије слушаћете остварење аустралијског композитора Ерика Грисволда Жута подморница старог Мекдоналда. Грисволд је аутор чија је поетика заснована на сатири и гротесци, али и на критици озбиљне музике намерним кршењем правила препарацијом инструмената и инфантилним приступом компоновању. Дело које вечерас слушамо има троставачну структуру, а у у сваком од ставова се користи различити инструментаријум. Већ сам наслов имплицира референце из популарне културе, што је снажно потцртано и употребљеним музичким језиком. Први став, Пинк Мемориз, доноси синтезу фрагмената из саундтрека Пинк Пантера и Сећања одвиран на, за ову прилику направљеној, музичкој кутији. Чукс, аустралијски сленг за пилиће, је назив другог ствава у коме се на дечијем клавиру и ксилофону доноси весела игра тонова и темброва. Последњи став, Бајсикл Ли Хукер је мини-омаж легендарном блуз гитаристи, и у њему се испитују могућности виртуозног третмана дечијег и препарираног клавира. У целини, композиција је занимљива пародија на велике концертне циклусе устаљене на репертоарима виртуоза, остварена у медијима који сједињују звуке свакодневног живота и својеврсне карикатуре традиционалног инструментаријума.

Уредник емисије Милан Милојковић