Биоетика – Роналд Линдси: Побољшања и правда

Директна примена биотехнологије у циљу побољшавања широког спектра одређених људских особина и способности путем сигурних и предвидљивих метода неће се остварити у блиској будућности, а можда и никад, сматра Роналд Линдси. Ипак, по његовом мишљењу, значајна пажња посвећена је ограничењима која би правда могла да стави на такву употребу биотехнологије, посебно када је реч о генетским интервенцијама. Постоји широк опсег ставова о питању природе ових ограничења.

Поједини теоретичари имају веома песимистичну, чак апокалиптичну, представу о томе шта генетски модификована будућност носи, и залажу се за строгу регулацију, ако не и потпуну забрану, генетских побољшавања. Други заговарају умеренији приступ. Међутим, упркос овим разликама, изгледа да постоји консензус око тога да би правда ипак захтевала нека ограничења када је реч о овој проблематици. У основи овог питања налази се разумно уверење да би, у одсуству владиних прописа, приступ побољшањима могао бити ограничен на богате. Постоји бојазан да ће они који су богати користити своју предност у погледу финансијских средстава како би прибавили побољшане интелектуалне способности, као што су меморија и аналитичка способност; као и физичке способности, попут снаге и издржљивости.

Ове предности у такозваним „природним добрима" затим ће се претворити у још већи успех у стицању и одржавању пожељних друштвених добара, тиме погоршавајући постојеће неједнакости. Препознавање предности остварених захваљујући побољшаним способностима навело је на размишљање о одређеним ограничењима приступима побољшања уколико она прете да наметну „неправедна ограничења на могућности других".

С друге стране, апелује се да се захтеви правде не задовољавају (нужно) непосредним ограничавањем приступа побољшањима која неки могу имати, већ старањем да од расподеле побољшања сви имају користи, нарочито најугроженији. Према Линдсијевом мишљењу у овом тренутку, међутим, не би било разборито одлучивати о томе која ограничења би требало наметнути у будућности. Доносиоцима одлука тренутно недостају како теоријска средства, тако и чињенична основа за доношење исправних судова о захтевима правде у генетски трансформисаном друштву. Осим тога, последица фокусирања на неизвесне неправде из будућности може бити ускраћивање приоритета неодложнијим неправдама из садашњости.

Текст је превела Бојана Аћамовић.

Уредница: Оливера Нушић