Годишњице – Италијанска опера у Лондону

Први покушаји да се италијанска опера представи енглеској публици, у току друге деценије 18. века, показали су се неисплативим, те је у пролеће 1717. године последња италијанска трупа престала је са радом. Две године касније, уз финансијску подршку двора и краља Џорџа I, основана је компанија позната као 'Прва краљевска академија', необичан амалгам дворског меценства и приватног предузетништва. Изнајмивши Краљево позориште на Хејмаркету, Краљевска академија постављала је целовечерње италијанске опере од 1720. до 1728. године, када је и компанија морала да објави банкрот.

Највећа звезда оперске сцене на Хејмаркету у овом периоду свакао је био чувени кастрат Сенесино, док је Хендл и даље био најзаступљенији композитор, као и важна личност приликом одабира музичара. Међутим, компанија је представљала и дела других италијанских композитора.

Посебно омиљен био је Ђовани Бонончини, са чијим делима је лондонска публика имала прилику да се упозна још 1705. године, када је његова опера Камила у верзији на енглеском језику приказана са великим успехом. Уз залагање ерла од Барлингтона и, касније, војвоткиње од Марлбороа, Бонончини је уз прекиде боравио у Лондону од 1720. до 1732. године. Поред компоновања опера, у Лондону је објавио више колекција вокалних кантата и камерне музике које су наишле на веома позитивне реакције, а компоновао је и дела по наруџбинама својих аристократских мецена.

Међутим, као католик, Бонончини је у Лондону био део кругова блиских династији Стјуарта, што је неретко лоше утицало на рецепцију његових опера. Његов највећи успех вероватно представља опера Гризелда, премијерно изведена 22. фебруара 1722. године на сцени Краљевог позоришта, трећа од укупно шест опера које је написао у Лондону. Либрето Апостола Цена, рађеног на основу Бокачовог Декамерона, за ову прилику прерадио је Паоло Антонио Роли. Радња опере говори о искушењима које краљ Гвалтијеро поставља пред своју супругу Гризелду како би уверио себе и своју властелу да је достојна круне.

Након финансијског слома Краљевске академије за музику 1728. године, Лондон је једну сезону био без италијанске опере. Хендл и импресарио Хајдегер поново успостављају извођења у позоришту на Хејмаркету наредне године, али уз штедљивије продукције, те је убрзо и кастрат Сенесино напустио трупу.

На његово место Хендл ће 1733. године поставити другог кастрата, Ђованија Марију Бернардинија Картезинија. Период од 1733. до 1737. представља једно од најзанимљивих раздобља у историји италијанске опере у Лондону.

Лични анимозитети према Хендлу у одређеним лондонским круговима резултовали су оснивањем ривалске оперске трупе, Опере племића, и отпочињањем правог оперског рата, у коме су две компаније инсистирале да представе дају истих дана. Опера племића је преживевши једну сезону дуже, а одлучујући ударац Хендловој компанији задала је сезоне 1734/35. године, ангажујући славног кастрата Фаринелија. У том периоду најзапаженији композитор у Опери племића био је Никола Порпора, а на сцени су, поред нових оригиналних опера, неретко постављани пастиши и адаптације.

Аутор циклуса: Срђан Атанасовски