Трибина композитора у Лисабону 2010

Композицију Увертира (први део) за гуженг, семплер и оркестар данског композитора Симона Стен-Андерсена, жири је оценио као најуспелију у генералном пласману. Увертира је настала по поруџбини фестивала у Шангају, на коме је услов за учешће била употреба неког кинеског традиционалног инструмента. Стен-Андерсенов избор је био гуженг, трзалачки инструмент налик на ситар, чији је звук аутор инкорпорирао у западни музички дискурс.

Сем ове тембралне асоцијације и повремених мелодијских фрагмената, Увертира нема других директних веза са Кином. Пре се може говорити о упливу глобалистичке идеологије у композиторску поетику, будући да је звучни резултат синтеза разнородног звучног материјала, где се не тежи рестаурацији, односно, позивању на прошлост, већ се истиче могућност постојања свих употребљених музичких светова.

Другим речима, шта год да се чује у делу, не препознаје се као Друго, као нешто страно музичкој пракси, већ су сви звучни стимуланси - трозвуци, глисанда, кластери, семплови и звук гуженга - подједнако значајни. Стен-Андерсенов музички глобализам је, заправо, посматран из западне визуре, а питање остаје да ли је ово дело препознато од стране жирија Трибине композитора као најуспелије, без обзира или управо због веза са "ваневропском" музичком традицијом.

У наставку емисије чућете дело Песме сумрака за хор, контрабас и часе са водом летонског композитора Кристапса Петерсонса, награђено као најбоље дело у категорији композитора млађих од 30 година. Композитор је своје дело објаснио као фиктивни ритуал за фиктивну религију. Композиција се „догађа" у сумрак, када се очекује појава божанства у свом најузвишенијем виду.

Тренутак „појаве божанства у сумрак" јесте кореспондентан тренутку естетског доживљаја. То је моменат у коме се божанство најинтензивније освешћује, његов ефекат је најснажнији, али је истовремено то моменат његове највеће удаљености од верника.

Третман хора асоцира на Лигетијев Реквијем, с тим што се код Петерсонса често јављају модалне секвенце и други поступци из католичке грегоријанике. Инструменти, чаше с водом и контрабас, добијају улогу религијских објеката. Они се користе „при богослужењу", односно, њихова облик и звук не припада само домену музичког, већ је у служби имагинарног ритуала.

Емисију уређује Милан Милојковић