Опере настале на основу Пушкинових малих трагедија

Настављамо са представљањем оперских остварења насталих на основу „Малих трагедија" Александра Пушкина. Чућете две оперске минијатуре - „"Моцарт и Салијери" Николаја Римског Корскова и „Гозба у доба куге" Цезара Кјуија. 

Оперу у две сцене Моцарт и Салијери Николај Римски-Корсаков је  компонована на истоимени текст Пушкинове мале трагедије из 1830. године. Опера је премијерно изведена 7. децембра 1898. године у Солодвниковом театру у Москви.

У овој мини драми  описана је романтичарска легенда о Моцартовој смрти коју изазива љубоморни ривал. Пушкин на ироничан начин третирао ово предање како би приказао победу уметности, која доноси лакоћу и светлост у животе људи.

На премијери опере Моцарта је тумачио Василиј Шкафер, док је Салијери био Фјодор Шаљапин, а Рахмањинов је свирао клавир иза сцене. Римски-Корасков је своју« дијалошку оперу » замислио као омаж опери Драгомижског, али како је рекао без »њене форме и модулаторне схеме«. Он је чак употребиo неколицину суптилних, полускривених цитата из Каменог госта - укључујући и оркестарски пасаж на самом крају дела.

Опера Моцарт и Салијери се сматра мелодичнијом од узора, а Пушкинов јамбски пентаметар је уклопљен у покретљиви 6/4 метар. Посебно је интересантна улога Салијерија - која је иначе Шаљапину донелу славу - поверена баритонском гласу тамне боје. Салијеријев лик Римски-Корсков дочарава уз нескривене симпатије, поштујући његов труд и патњу.

Oперу Моцарт и Салијери Николаја Римског Корскова слушаћемо у извођењу хора и Симфонијског оркестра Радија Совјетског Савеза. Као Салијери наступа Марк Рајзен, док је Моцарт Иван Козловски. Снимак је начињен 1951. године.

*   *   *

У наставку емисије чућете још једну оперу насталу по тексту Пушкинове мале трагедије, које као циклус предстрављају четири психолошка портрета особа које се налазе у преломним животним тренуциман или у моментима када су суочене са јаким емоцијама.

Опера Гозба у доба куге премијерно је изведена 1901. године у Новом театру у Москви, да годину дана касније била изведена у Баљшој театру. Радња је смештена у време велике куге у Лондону 1665. године. Председавајући, Волсингам се налази на челу пријатељског кружоока који се окупља на гозби, можда и последњи пут. Куга је већ однела живот Џексона, једног од њихових чланова и његова столица је празна. Сви су суочени са тешким питањем - како превазићи страх од смрти.

Први одговор доноси Мери својом фаталистичком резигнираношћу исказаном у песми о њеној Шкотској домовини. Други одговор је садржан у Волсингамовој пркосној химни куги где он изјављује: Борба доноси узбуђење, као и стајање на ивици амбиса. Последњи одговор је онај свештеника који прекорева окупљене што се »госте и певају« у оваквом тренутку.

Получасовну једночину оперу Гозба у доба куге Цезара Кјуија слушаћемо у извођењу Државног симфонијског оркестра Русије под управом Валерија Пољанског.

У главним улогама слушате Андреја Батуркина као Волсингама, Алексеја Мартинова као Младића, Свештеник је Дмитри Степанович, Мери је Људмила Кузњецова, док је Луиза Татјана Шарова.