Биоетика – Џулијан Савулеску - Генетске интервенције

Савулеску почиње своју студију питањем да ли би науку и технологију требало да употребимо не само за спречавање и лечење болести, већ и за интервенције на најосновнијем биолошком нивоу, како бисмо унапредили биологију и побољшали људске животе? Под „побољшањем", аутор подразумева помоћ да се воде дужи и/или бољи животи од уобичајених, имајући при томе у виду, пре свега, биолошка побољшања, посебно она генетска. „Заузећу једну провокативну позицију", пише Савулеску, „желим да покажем да не само да је дозвољено да се побољшамо, већ имамо моралну обавезу или морални разлог да побољшамо себе и своју децу. Доиста, имамо исту врсту обавезе као кад вршимо превенцију или лечимо болести. Не само да се можемо побољшати, већ би то требало да радимо. Побољшање разположења је типично за модерно друштво. Људи користе психолошку самопомоћ, Прозак, рекреативне дроге и алкохол како би се осетили опуштенијим, били друштвенији и осећали се срећније. Чак и у најприватној области сексуалних односа људи желе да буду бољи. Око 34 процената свих мушкараца између 40 и 70 година око 20 милиона њих у САД има неку врсту еректилне дисфункције која је нормални део старења. Присутан је пад од 12 процената у еректилном функционисању сваке деценије. Услед тога, 20 милиона људи широм света користи Вијагру... Чини се да су могући и радикалнији облици биолошког побољшања. Чак и кад би се све болести излечиле (болести срца, рак, итд.), просечан људски век би се продужио само за 12 година. Међутим, наука о матичним ћелијама има потенцијал да, путем замене старог ткива са здравим, продужи људски животни век радикално више од тога. Могли бисмо да живимо дуже од тренутног максимума од 120 година.Уместо на радикално продужење живота, желим да се усредсредим на радикална унапређења квалитета живота путем биолошке манипулације. Неки скептици верују да ово није могуће..."

Савулеску се иначе бави етичким проблема при истраживањима ембрионалних матичних ћелија и интервенцијама клонирања, а текст који можете слушати на нашем програму у преводу Владе Пуаче објављен је 2007. године у зборнику The Oxford Handbook of Bioetics.

Уредница емисије: Оливера Нушић