Наука и друштво – Биомиметичка револуција

Џанин Бењус је биолог, специјалиста у области управљања природним изворима. Њена књига Биомиметизам или иновација инспирисана природом доживела је сензационалан успех. Прошле, 2010. године Џанин Бењус је добила награду „Шампион земље у науци и иновацији" Програма Уједињених нација за природну околину.

На питање уредништва часописа Science et vie:
Ви сте пре две године изнели у јавност базу података названу „Захтев природи". Како она заправо функционише?

Џанин Бењус је одговорила:
Њен принцип је да класира оно што је познато у живој природи, али не оно што се тиче организама, већ њихових функција. Можемо истраживати „десалинизацију", на пример, и бити при том упућени на организме, тако различите као што су корењак или пингвин, или на чланке из научних ревија који описују начин на који ти организми елиминишу со. Или ћемо  бити заокупљени „пријањањем", „аеродинамизмом", „непромочивошћу", или нечим другим. Придружили смо се пројекту Encyclopedia of Life  који пописује све познате живе организме, под руководством чувеног биолога  Едварда  Вилсона. База података је изузетно посећена, будући да имамо више од 9 милиона корисника. Рецимо, да се мало нашалимо, да је то нека врста округлог стола чији је циљ да биолозима, с једне стране, и инжењерима, архитектима и дизајнерима, с друге стране, омогући да се сусретну и размене своја искуства.

Биолози и људи из индустрије крећу се у различитим областима које се скоро никада не сусрећу. Многе инжењере не занимају науке живе природе, а већина биолога налази да су механичке ствари досадне. Међутим, ми сјајно сарађујемо сваког дана. Морам уосталом рећи да биолози често имају највише предрасуда у сусрету са том врстом међудисциплинарности. Једна од мојих жеља је да се они више ангажују у тој области, да виде да ту постоји могућност да биологија доживи нову ренесансу. Биологији, пре свега, недостају истраживачи који се баве класификацијом живих бића. Проблем је у томе што нико други сем њих неће скренути нашу пажњу на тако мало познате организме као што су алционанцетски корали, хидридиомицети, сцелерогибидне зоље, или рицинулеиди? Биомиметизам је, такође, пут ка рехабилитацији биологије. Уопште узев, мислим да биологија треба да постане посао свих: треба нам много више природњака аматера, људи који се занимају за живи свет, који следе његову еволуцију....

Уредница емисије: Оливера Гаврић