Холцбауер и манхајмски композитори

Камерна дела заузимају мало али значајно место у Холцбауеровом стваралаштву и углавном су настала у току његовог намештења као капелмајстора у Манхајму. Одликује их разноврсност фактура, динамичка нијансирања и колористичка употреба хармоније израженија него у симфонијским делима. Због занимљиве инструментације посебно се издвајају његови квинтети за клавир, флауту, виолину, виолу и виолончело, који се у облику рукописа чувају у Државној библиотеци у Берлину. То су веома успеле композиције које краси усаглашавање и балансирање звука између клавијатурног инструмента, флауте и гудачког трија, размена тематског материјала међу деоницама и потцртавање сваке од инструменталних боја.

Франц Ксавер Рихтер, који је на двору манхајмског електора био ангажован од 1746. до 1769. године, био је запажен понајвише због камерних дела. Поред тога што је компоновао за потребе двора, Рихтер је такође градио и међународну каријеру композитора, често путујући и објављујући дела у значајним европским центрима. Колекције његових соната за чембало, флауту и виолончело су тако објављиване у Лондону, крајем шесте и почетком седме деценије 18. века.

Син Јохана Штамица, виолиниста и композитор Карл Штамиц, своје музичко образовање стицао је на двору у Манхајму, најпре у подукама које је добијао од свога оца, да би потом, по очевој смрти, часове држали Рихтер, Холцбауер и Кристијан Канабих. Иако се прославио захваљујући својим оркестарским композицијама, у опусу Карла Штамица проналазимо скоро једнак број камерних дела. Чућете Штамицов Кларинетски квартет у А-дуру, број 6 опус 14.

У следећој емисији, која је на програму 27. јануара, упознаћете се са позним симфонијским стваралаштвом Холцбауера, као и његових саврменика Кристијана Канабиха и Антона Филса.

Емисију уређује Срђан Атанасовски