среда, 12.01.2011, 21:50 -> 07:19
Извор: Радио Београд 3
Бернар Лаир: Култура индивидуа
У оквиру Теме недеље Трећег програма Радио Београда од 10. до 14. јануара представљамо француског социолога Бернара Лаира. Емитујемо делове из његове књиге „Култура индивидуа“. Овај Лаиров текст биће штампан у наредном, 146 броју часописа „Трећи програм” у темату НОВЕ ФРАНЦУСКЕ СОЦИОЛОГИЈЕ.
Студија Култура индивидуа. Културне дисонанце и дистинкција сопства настала је као резултат Лаирове намере да преиспита методолошке и теоријске темеље једне од најпознатијих и најутицајнијих књига француског социолога Пјера Бурдијеа. Реч је о Дистинкцији, делу у којем је Бурдије, кроз опсежно истраживање културних укуса Француза, установио да културно диференцирање истовремено одражава и потврђује постојећу класну подвојеност француског друштва, те да постоје потпуно кохерентни укуси који се испољавају кроз исто тако кохерентне културне праксе и стилове живота. У књизи Култура индивидуа, Бернар Лаир показује да савремена културна понашања нису нужно кохерентна будући да, с једне стране, постоји плуралитет диспозиција и компетенција а, са друге стране, разноликост контекста у којима се оне актуализују. Лаир примећује да се од објављивања Бурдијеове Дистинкције, пре готово тридесет година, много тога променило. У условима прилично одмакле друштвене диференцијације, конкуренције више различитих инстанци социјализације, све израженије мултилинеарности унутаргенерацијске и међугенерацијске мобилности припадника једне класе, као и све значајније улоге мас-медија у дистрибуирању разнородних културних садржаја, класне преграде су постале порозније. Услед тога се повећао број људи који интериоризују и инкорпорирају културно хетерогене социјализујуће моделе, норме и принципе.
Како би реконструисао индивидуалне културне профиле, Лаир комбинује статистичку и квалитативну анализу сто једанаест интервјуа, предочених у виду портрета. „Главна последица врло честе мешовитости индивидуалних културних профила", тврди Лаир, „јесте то што појединци, насупрот ономе што би се могло наслутити из многих јавних дискурса (политичких, митских), не доживљавају дистинкцију између легитимног и нелегитимног само као границу која одваја различите групе или класе, већ као линију разграничења која диференцира различите чланове једне исте групе (судови о културном „простаклуку" или културној „безвредности" често се односе на друштвено најближе особе: чланове ужег или ширег круга породице, групу вршњака, колеге с посла, супружнике, итд.) и као линију поделе унутар себе (исти жигошући судови се могу односити на властите праксе, прошле или садашње), линију цепања која интимно прожима самог појединца." У тексту који можете слушати (у преводу Милице Пајевић), Лаир образлаже тај свој закључак, вешто комбинујући одломке из интервјуа и социолошку интерпетацију изјава испитаника.
Уредница емисије: Оливера Нушић
Коментари