Керубини и опера

Париска публика је током читавог 18. века уживала у операма са оријенталном тематиком, које су подразумевале раскошну сценографију и костиме, али и типизирана музичка средства која су служила за представљање 'Истока'. У време Револуције и Конзулата највећу популарност међу оваквим остварењима заодобила је комична опера Багдадски калиф Франсоа-Адријена Боалдјеа из 1800. године. Освојивши неподељено признање париске критике и публике крајем 18. века, Боалдје је током почетка наредног столећа важио за водећег композитора opere comique. Боалдјеов идиом посебно се истиче богатством мелодија које су непосредне, лишене патоса и виртуозитета. У Багдадском калифу, опери која је својевремено извођена широм Европе и која представља Боалдјеов највећи успех, употребио је бројне изненађујуће оркестрационе ефекте, попут col legno артикулације у гудачким инструментима.

Лирска опера Абенсераги, или Барјак Гранаде била је последња коју је Керубини приказао париској публици у раздобљу Наполеонове владавине. Иако је након премијерног извођења у априлу 1813. године у Париској опери, коме је присуствовао и царски пар, опера оцењена као успело музичко-сценско остварење, после пада Наполеона њена популарност је убрзо избледела. Радња опере, за коју је либрето на основу романа Жан-Пјера Клари де Флоријана израдио Етјен де Жуи, одвија се у Шпанији у доба Реконквисте, што је била отворена алузија на савремени устанак у Шпанији, уперен против Наполеонове династије и потпомогнут британским интервенцијама. Захваљујући структури заплета у којем је љубавна прича смештена у контекст значајног историјског догађаја, као и великим статичним сценама подцртаним масовним хоровима, плесним одсецима и густом колористичном оркестарском фактуром, Керубинијево остварење снажно најављује појаву француске велике опере.

Последња Керубинијева опера, 'лирска трагедија' Али-Баба, или Четрдесет разбојника, премијерно изведена 1833. године у париској Опери, такође користи оријенталистички сиже. Керубини је искористио причу о похлепном оцу који покушава да уда своју кћер против њене воље, како би израдио своју најамбициознију оперску партитуру. Посебна пажња посвећена је инструментацији, као и дијалозима у речитативо и ариозо стилу којима се пренебрегавају екстензивне соло нумере. Ипак, Керубинијеви ансамбли и хорови проистекли из бајковите тематике нису се могли мерити са историјским спектаклима из популарних опера Обера, Росинија и Мејербера, те је опера повучена након само 11 извођења.

Уредник циклуса Срђан Атанасовски