Опера – Вивалди: Отон у вили

Вивалди је оперу Отон у вили написао са 35 година, када се већ прославио широм Европе својим инструменталним концертима. Иако је дело првобитно изведено у оближњој Вићенци, савременици су позитивно оценили Вивалдијев оперски покушај и уследиле су бројне поруџбине из којих је настало на десетине нових оперских дела - сам композитор је тврдио да је написао 94 опере, иако данас познајемо само 30.

У Венецији је био обичај да се у касно пролеће, после Ускрса, опере локалних аутора и трупа изводе у оближњој Вићенци. Тако је и Вивалди добио једномесечни допуст од Оспедале дела Пиета да оде у овај град да би, како се наводи у документу који му је издала ова установа, тамо «употребио своје умеће». Продукција је била скромна, ограниченог буџета - у опери се не користе специјални ефекти, а вероватно је била употребљена већ постојећа сценографија театра. Партитура је написана за пет певача, а у оркестру се, поред стандардног гудачког корпуса и континуо секције, користе само још две обое и блок флауте.

Радња опере је смештена у вилу у близини Рима у којој цар Отон борави са својом љубавницом Клеонилом. Владар је очаран Клеонилом упркос противљењу свог оданог саветника Деција, који сматра да девојка поклања превише пажње Кају Силију, згодном Римском патрицију. Његова бивша вереница Тулија га је пратила прерушивши се у Остилија за кога сви мисле да је Клеонилин паж. Клеонилу привлачи и Остилије, те онда одбија Каја, а овај у љубоморном нападу покушава да убије ривала. Клеонила и Отон их раздвајају, а Тулија бива приморана да открије свој прави идентитет. Кај Силио и Тулија се мире, а Отон поверује Клеонили да је од почетка знала да је Остилије жена, те јој опрашта.

Опера Отон у вили третира типични љубавни заплет који настаје из замене идентитета - данашњем слушаоцу није лако да прати радњу у којој све главне ликове тумаче женски гласови, који уз то треба да глуме жене прерушене у мушкарце. Ипак, оваква конфузија не стоји на путу Вивалдијевој карактеристичној инвентивности, која у изузетно надахнутом тумачењу диригента Ђованија Антонинија, ансамбла Ђардино Армонико, као и солиста међу којима се истичу контраалт Сониа Прина и сопран Јулија Лежњева, осваја слушаоце и добија највише похвале стручне критике. 

Уредница емисије Ксенија Стевановић.