Музика вива - Дани нове камерне музике у Витену 2010

Најпре ћете слушати Фанофанију за 11 свирача Салватореа Шјарина, коју је поручио ансамбл Клангфорум Вин. Шјарино у објашњењу свог остварења упућује слушаоце на перцепцију самог феномена музичког дела. Он покушава да открије у самом композиционом поступку «феномен феномена» музике. Аутор истиче како се у том трагању за «чистом перцепцијом» мора савладати дискурзивност која ствара у нашој свести имагинаран облик, који није одраз реалности феномена. Тако, Шјаринова поетика резултира сонорношћу, на моменте ослобођеном тембралних конвенција, те се и музички ток у традиционалном смислу речи доводи у питање. Звукови и тонови се јављају у простору, звуче симултано, али они не чине структуру дела, већ истичу њену одсутност. Звучне варијације, у погледу висине и тембра, наводе на очекивање формирања мотива, међутим, то очекивање се изневерава, тако што се појављује нови «звучни догађај», са новим обећањем музичког тока. Феномен феномена музике о коме Шјарино говори у објашњењу свог дела, указује се у својој «одсутности у дискурсу» и «присутности у звуку самом».

У наставку емисије слушаћете композицију Депо 1 Ена Попеа. Попеово дело се надовезује на Шјаринове идеје; Попе негира значај коментара дела у ауторској књижици, парадоксално, управо тиме објашњавајући своје дело. Наиме, аутор жели да слушаоца поптуно ослободи било каквих слушалачких предрасуда, и да му својом звучном концепцијом омогући «чисто» праћење структуре «саме» музике. Попе жели да негира све тонске конвенционалности, да се ослободи дефинисаности звучног израза, али да и даље ствара извесну музичку структуру. То постиже дистрибуцијом звучних догађаја, који упућују на традиционалну музичку праксу пре свега самом употребом музичких инструмената. Међутим, они не одговарају музичким слушалачким навикама. Аутор као да жели да потенцијалне асоцијације слушалаца њима самима представи као «погрешне» и неадекватне за разумевање музике као «чистог» феномена.

Аутор емисије: Милан Милојковић