Есеји Јосифа Бродског

Текст Размишљања о настанку пакла, који је Јосиф Бродски написао 1985. године, почиње следећим речима: «Сматрам да у светској историји није било убице чију је смрт оплакивало толико много људи и то тако искрено. Ако се број тих што су плакали лако објашњава величином популације и средствима информисања, квалитет тих суза је много теже објаснити.» Бродски пише о Стаљину. Почетак је сасвим прикладан за оно што следи, за размишљања о настанку пакла. Препознатљиво духовито, реско, Бродски пише о Стаљиновој ери, али иако ни једног тренутка не доводи у питање Стаљинову репутацију највреднијег масовног убице у историји човечанства, он неће да превиди необичне противречности које су красиле Стаљиново доба. У исто време, рецимо, док је марљиво градио концентрационе логоре, чији број превазилази број логора у нацистичкој Немачкој у оној мери у којој је Совјетски Савез био већи од Немачке (пише Бродски), Стаљин је градио и болнице, фабрике, електране, градове.

А онда, после редова о Стаљину, Бродски прелази на време садашње, и пише о његовој пакленој, мрачној димензији. «Као резултат секуларизације свести, која се одиграла у глобалним размерама, од одбаченог хришћанства човеку је у наслеђе остао речник којим не зна како да се служи, и зато стално импровизује. Апсолутни појмови дегенерисали су се само у речи, које су постале ствар личне интерпретације, ако не питање изговора. То јест, постале су у најбољем случају, условне категорије. Претварањем апсолутних појмова у условне категорије, у нашој свести се постепено родила идеја условности нашег постојања. Идеја која је људској природи веома блиска, јер она све и сваког ослобађа било какве одговорности. У томе је главни разлог успеха сваког тоталитарног система: јер они одговарају исконској потреби људског рода: ослободити се сваке одговорности. И чињеница да у овом веку невероватних катастрофа ми нисмо наишли на адекватну реакцију - мада би и она такође требало да буде невероватна - говори нам да смо се приближили реализацији те утопије.»

Уредник циклуса је Иван Миленковић.