Биоетика – Томас Мареј: Побољшање

Томас Мареј се у својим радовима бави пре свега етичким питањима из области медицине и науке (пренатални проблеми, здравствена политика, генетски инжењеринг...) Поред тога, Марејево поље интересовања се простире и на идеју моралних заједница, моралне традиције и ограничења концепта „примењене етике" у биоетици. Мареј је своју  предавачку и професионалну каријеру започео на Princeton University 1970. године. Данас је председник Хејстинг центра и аутор бројних књига и чланака из области биоетике.

 Ауторов приступ анализи употребе стимулативних средстава у спорту, значајан је за разумевање његовог генералног приступа побољшању људских бића. У тексту Побољшање, који ћемо емитовати на нашем програму, Томас Мареј представља неколико концепта побољшања. Анализирајући неке од приговора везаних за актуелну етичку дискусију, он проблематизује постојеће интервенције, које се крећу од употребе хормона раста код здраве деце, до генетичког инжењеринга, стварајући при томе „метод моралне разноликости."

"Шта би могло бити погрешно са побољшањем? Речник на мом радном столу дефинише реч побољшати у значењу "унапредити, повећати, подићи, увећати" као и "повећати вредност или значај нечега". Један од приступа етици побољшања огледа се у питању шта се тачно унапређује, повећава итд. Чувари у затвору Абу Граиб у Ираку су вероватно схватили да је стављање капуљача и сексуално понижавање затвореника побољшало њихову способност да држе затворенике мирним и уплашеним. Али ниједна морално свесна особа не би могла закључити да је ово етички похвална употреба побољшања. Овај пример нас упозорава да питамо ко је погођен претпостављеним побољшањем, као и којим вредностима и циљевима побољшање служи. Идеја побољшања обухвата различите ствари. Родитељи су тражили биосинтетички хормон људског раста за њихову децу за коју се претпостављало да ће чак и без њега бити просечне или натпросечне висине. Музичари су користили бета блокаторе да контролишу анксиозност. Људи узимају Прозак и друге селективне инхибиторе реапсорпције серотонина да би себе учинили друштвенијима. Бициклисти, крос кантри скијаши и атлетичари који трче маратон узимају биосинтетички еритропоиетин да би побољшали издржљивост. Бацачи кугле и дизачи тегова су узимали анаболичке стероиде да повећају снагу. И писци, укључујући и аутора ових редова, повремено се ослањају на кофеин, добро познати стимуланс централног нервног система, да појачају своју будност која опада."

(Побољшање, 2007).

Уредница циклуса: Оливера Нушић