Фестивал у Бајројту 2010 - Вагнер: Лоенгрин

Чућете контроверзну нову поставку коју је начинио Ханс Нојнефелс, поставивши оперу на апстрактном симболичком нивоу дисекције питања моралности истине. На визуелном нивоу, ово је постигнуто радикалним костимографским и сценографским решењем Рајнхарда фон дер Танена, који је све становнике Брабанта из 10. века обукао у стилизоване костиме «лабораторијских пацова» у простору стерлиног, лабораторијског окружења. Једино су главни ликови - Лоенгрин, Елза, Краљ Хајнрих, Телармунд и Ортруда представљени као «људи», и самим тим постављени на «супериорни» ниво у односу на остатак ансамбла. Овакво виђење опере изазвало је бројне критичаре, али публику на негативну реакцију док је у једном немачком листу осванула кованица Ратен-Слапстик, или Пацовски-Слапстик, за иначе високо романтичну потку Лоенгрина.

У насловној улози наступио је тенор Јонас Кауфман коме је ово био деби на позорници у Бајројту, док је сопран Анете Даш наступила у улози Елзе - жене која се заљубљује и удаје за витеза иако зна да не сме да га пита за његово порекло и име. Као Краљ Хајнрих наступио је бас Георг Зепенфелд, док је Телрамунда извео баритон Ханс-Јоахим Кетелсен. У улози Ортруде представила се Евелин Херлициус. Хором и оркестром бајројтског фестивала дириговао је по први пут Андрис Нелсонс. 

Критичар Њујорк Тајмса је тако рекао: У свом бајројтском дебију немачки тенор Јонас Кауфман је био величансвтен као Лоенгрин. Он је отелотворио искреног, замишљеног и привлачног младог витеза који долази како би Елзу одбранио од лажних оптужби и оженио је. Тридесетједногодишњи летонски диригент Андрис Нелсонс, звезда је у незадрживом успону и тренутни је музички директор Симфонијског оркестра града Бирмингема, такође је дебитовао у Бајројту, доносећи светлуцаво, раскошно извођење богато детаљима у оркестарском парту.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.