Стваралаштво Вилхелма Фридемана Баха

У четвртој, последњој емисији циклуса који приређујемо поводом обележавања тристоте годишњице рођења Вилхелма Фридемана Баха упознаћете се са последњим стваралачким периодом овог аутора, као и утицајем који је имао на делатност својих најмлађих савременика

Након више од деценије незадовољства Вилхелм Фридеман Бах је 1764. године одлучио да напусти своје намештење оргуљаша у протестантској цркви у Халеу. Обесхрабрен низом неуспешних покушаја да нађе одговарајуће намештење, Бах се 1774. године настанио у Берлину где ће провести остатак свог живота и где ће деловати као слободни музичар, издржавајући се путем публикација својих дела, јавних наступа и држања часова, али и уз помоћ мецена и продаје породичне имовине.

Међу меценама које су помагале Вилхелму Фридеману Баху у току његових последњих година живота у Берлину била је принцеза Ана Амалија, којој је Бах 1778. године посветио збирку од осам фуга за инструмент са диркама. У овом периоду Бах је и даље имао запажене наступе као оргуљаш и важио је за највећег живог виртоуза и импровизатора на овом инструменту.

Након смрти, Фридеман Бах остао је цењен као мајстор полифоног стила и често је помињан уз свог оца, Јохана Себастијана Баха. Међу ретким музичарима за које се поуздано зна да су били ученици Вилхелма Фридемана јесте Карл Фридрих Целтер, будући Менделсонов учитељ и једна од најзначајнијих фигура у берлинском музичком животу раног 19. века и у покрету 'Бахове ренесансе'.

Уредник циклуса: Срђан Атанасовски.

Стваралаштво Вилхелма Фридемана Баха

Програмска шема

Коментари