Савремене хрватске песникиње

У седмој, последњој емисији циклуса Савремене хрватске песникиње (недеља, 21. новембар) можете слушати стихове Соње Манојловић, Аиде Багић и Оље Савичевић Иванчевић. 

Из Увода Дарије Жилић:

Соња Манојловић (1948) појавила се у књижевном животу са свега седамнаест година збирком песама Тако пролази тијело (1965). Ту књигу критика је одушевљено прихватила, јер се у том рукопису повезује емоционалност и мисаоност. Бранко Малеш истиче како песникиња повезује свој песнички израз са егзистенцијалистичком тематиком, те да је њен егзистенцијализам темељни субјективизам који истиче осећање непријатељског света. Према том схватању, свет у којем живот пребива је случајан, без нужности и оправдања. Ауторка је идућих година континуирано објављивала, а 2002. године је објављена књига Упознај Лилит, у којој су сабране изабране песме 1965-2002. И док је у првој песничкој фази тело, односно слаба онтологија предмет њеног поетског интереса, у другој фази се свакако мора истаћи топос града као места које нема само социолошке, већ и митске ознаке, јер је реч о простору који изнова треба освајати. Трећу фазу можемо пак одредити као фазу поспремања, аутоархеологије.

Аида Багић (1965) је своју прву песничку књигу Ако се зовем Sylvia (2008) објавила релативно касно, па у том првенцу налазимо песме које су настајале у различитим временским раздобљима. Стога је и сабирање сећања и пропитивање временитости у средишту њеног поетског интереса. Један од важних топоса је и пропитивање идентитета, посебно лезбејског идентитета, који се конфронтира с грађанским. У њеном се песништву, у пропитивању језика, огледа утицај руске авангардне књижевности, и то у ритму и ангажованости. Њена лирска јунакиња је номадска, није везана уз један простор, прелази границе, па се трагови разних култура уписују у њен поетски рукопис. Ауторка се не препушта објективним корелативима, већ се отвара и препушта емоцијама.

Оља Савичевић Иванчевић (1974) досад је објавила више збирки песама, но управо је њена последња поетска књига Кућна правила (2007) била награђена и посебно запажена. Реч је о интимистичкој збирци у којој ауторка поетизира одрастање своје лирске јунакиње, њене покушаје да повеже расута сећања, да споји фрагменте тог „ја" које се погубило, одвојило, дезинтегрисало. Реч је о песништву које у себи садржи поглед унатраг, меланхолију (нимало случајно један циклус у поднаслову носи назив Меланхолични дневник).

Уредница циклуса: Адриана Захаријевић.