Да ли је наш универзум једини?

У последњем наставку емитујемо разговор са научницом Орелијан Баро, професорком и истраживачицом у лабораторији за субатомску физику и космологију у Греноблу.

Хипотеза о мноштву универзума данас није само метафизичка спекулација. Мада ова идеја прожима читаву историју филозофије, од Грка до савремених филозофа, она је у научни домен ушла тек од недавно.

По дефиницији, научне претпоставке подложне су расправи и могу на крају бити побијене. Теорије о мултиверзуму не могу бити поштеђене тог правила. Та хипотеза треба да буде обрађена у свим битним тачкама како би се одговорило на питање коначног усклађивања константи... Оно што јој даје снагу и кредибилност јесте чињеница да непосредно произлази из других модела. Свакако, неки међу њима остају врло спекулативни. Али, врло је очигледно да већина физичких теорија, ортодоксних као и хетеродоксних, води на известан начин ка постојању мноштва универзума. Унапред их одбити, било би неразумно...

На питање да ли мултиверзуми могу да реше питање појаве живота, Орелијан Баро је одговорила:

У нашем универзуму, изгледа да су закони специфично прилагођени развитку комплексности. Постоје три типа објашњења. Или смо имали апсолутно невероватну срећу: у неограничености могућих закона, природа је одабрала њих неколико, крајње невероватних, подударних са постојањем комплексних система и евентуално живих бића. Или је пак, космолошка еволуција била усмерена ка постојању човека преко «интелигентног дизајнера», генерално названог Богом. Или, треће решење, најједноставније и најскромније, које нам предлаже спекулативна физика: коцке су бачене много пута и сви закони су негде реализовани. Закони које овде запажамо једноставно су склони комплексности, јер немамо никаквог изгледа да се нађемо у неком од универзума који не омогућава развијање  живота.

Текст Да ли је наш универзум једини? преносимо из часописа „La Recherche", бр. 9/09. Са француског језика превео је Радослав Ђерић.