Музика антика – Кодекс Светог Емерама

Ово је најстарија сачувана збирка полифоне музике у земљама немачког говорног подручја и сматра се једним од најважнијих докумената за разумевање развоја вишегласја у Централној Европи. Данас се чува у Државној библиотеци Баварске у Минхену, садржи 158 фолио листова, са 255 музичких примера. Сматра се да је кодекс оформљен између 1439 и 1444. године, и да је већину уноса начинио оригинални власник манускрипта и страствени преписивач Херман Пецлингер, док су његови помоћници додавали или правили музичке исправке. Пецлингер је потицао из околине Бајројта, а студирао је на универзитету у Бечу, да би око 1450. године постао учитељ при самостану Светог Емерама. Он је 1469. године у тестаменту самостану завештао своју целокупуну библиотеку, која је садржала око 100 рукописа, а куриозитет ове збирке јесте то да је већину књига сам преписао. Пошто је његова библиотека сачувана до данас - године 1811. пребачена је са осталим рукописима из Светог Емерама у Државну библиотеку Баварске - она је један од ретких примера "приватне" колекције књига која је преостала из средњовековног доба.

Међу музичким делима заступљеним у Кодеску Светог Емерама се налазе композиције познатих музичара из Фландрије, Италије или Енглеске тог доба - дела Гијома Дифаја, Жила Беншоа, Џона Данстејбла или Франческа Ландинија, која срећемо и у другим музичким збиркама из истог периода. Но, праву вредност Кодекса чине дела немачких и централноевропских аутора, пре свега оних с подручја данашње Чешке, која нису сачувана ни у једној другој музичкој колекцији.

У вечерашњој емисији ћете чути дела из Кодекса Светог Емерама која нису до сада извођена, а која су написали пре свега немачки и анонимни централно-европски композитори. Дела познатих аутора попут Жила Беншоа или Гијома Дифаја су у ствари оригиналне контрафакте Хермана Пецлингера, који је узимао секуларне мотете и под њих потписивао сам духовни, латински текст. Но у случају Дифајевог мотета Supremum est mortalibus Пецлингер је отишао корак даље: он је искористио дело које је Дифај написао поводом крунисања цара Зигисмунда у Риму 1433. године, који је уз неке текстуалне исправке постао пригодни мотет за прославу победе Пфалцграфа Јохана III над Хуситима, те исте године, која се одржавала у Регенсбургу.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић.