Политика идентитета – Предраг Крстић

"Идентитет" је деведесетих година прошлог века постао један од појмова који даје оквир интелектуалним дебатама. Чини се да многи и то у различитим дискурсима имају нешто о њему да кажу: од дискусија о његовој конститутивности за модерну до његових постмодерних оспоравања, од различитих покушаја феминизма да деконструише родне конвенције друштва до збрке око васкрса национализма и етницитета као значајних политичких снага. Говори се о промени идентитета; о настајању нових, о ренесанси старих, о трансформацији постојећих - о читавој "политици идентитета". Популарна занимација око идентитета је у великој мери одраз несигурности продуковане тиме што изгледа да се наша социјална мапа више не слаже са нашим социјалним пејсажом, што сусрећемо друге чији идентитет и природа нам нису јасни, што постајемо несигурни и у нас саме, што се будућност више не чини тако предвидљивом као што се чинила претходним генерацијама.

Нема лагодног, па можда ни непротивречног мишљења идентитета, уколико се мисли и разлика, пише београдски филозоф Предраг Крстић. "Када остајете унутар етаблираног поља идентитета и разлике, остајете носилац стратегија заштите идентитета кроз девалвацију другог; али ако трансцендирате поље идентитета кроз које је други конституисан, губите идентитет и држање неопходно да бисте комуницирали са онима које треба да информишете. Идентитет и разлика су везани скупа. Немогуће је реконституисати однос према потоњем без искушавања првог. Као што је вероватно немогуће и закључити нова питања њиховог друштвеног односа. Али је, међутим, могуће просудити колико је и када њихова „апастрактна" или „одређена", спекулативна или искушана, самозадовољна или резигнирана, свеједно, када је та њихова стуктурална са-упућеност оперативна, као и да ли је уопште могуће или пожељно мислити мимо или преко оне логичке, дијалектичке и (ин)диференцијалистичке авантуре коју је већ одиграла и, чини се, увек изнова одиграва".

Уредница емисије: Оливера Нушић.