Савремене хрватске песникиње

У циклусу Савремене хрватске песникиње, који на Трећем програму емитујемо недељом од 10. октобра 2010. године, представљамо пресек новије хрватске поезије коју пишу жене. Песникиња и књижевна критичарка Дарија Жилић начинила је овај избор песникиња и написала уводни коментар, чије ћемо делове емитовати на почетку сваке емисије. У трећој емисији циклуса Савремене хрватске песникиње можете слушати стихове Антоније Новаковић, Сашке Ројц и Сибиле Петлевски.

Делови из Увода Дарије Жилић:

Антонија Новаковић је добитница Горанове награде за младе песнике 2008. године. У збирци песама Лако ми је бити лошија реч је о, како истиче књижевни критичар Бранислав Облучар, простору двоструке игре: с једне стране, субјект је онај који има моћ - наиме, лирска јунакиња често се осведочује као песникиња, дакле, као она која „кроји" текст, на шта се у песмама често и упућује. С друге стране, јунакиња се, као предмет властитог самопосматрања и поетске анализе, излаже као немоћна, обележена слабошћу, идентификује се искључиво негативним категоријама. Њене су песме као „ишчашени" љубавни монолози."

„Књига Сашке Ројц (1977) „Puzzlerojc" (2007) збирка је интимистичких песама у којима је реч о поетизовању женског лирског субјекта. Лирска јунакиња описује властито тело, позиционира га на граници женског и мушког. Своју јунакињу ауторка кадрира на породичним фотографијама, она воли да се сећа, призива фотографијама сећање на дјетињство, на прошлост властите породице, поетизује своју женску генеалогију. Она говори и о сасвим различитим женским световима - оном у којем је жена газдарица, јер губернија јој је зимница, али не велича тај статични свет. Напротив, она ће желети да слави управо оне које желе да искораче, не жели да опонаша живот „сапетих матера", насупрот њима постоје оне које су трансгредирале светове, оне које су путовале."

Сибила Петлевски (1964) предаје драматологију на Академији драмске умјетности Свеучилишта у Загребу. Чланица Управног одбора Међународног ПЕН-а, дописна чланица Француске песничке академије L'Académie Mallarmé. Поезија и проза преведене су јој на десетак светских језика. Добитница годишње „Награде Владимир Назор" за књижевност 1993. за збирку песама Сто александријских епиграма, „Награде Петар Бречић" за теоријску драматургију, за књиге Казалишне суигре и Симптоми модернитета, 2002. године. Ауторка књига поезије Скок с мјеста, Сто александријских епиграма, Babylon, Heavy Sleepers, Либитина и Спојена лица, и романа Француска suita и Кореографија патње.

Уредница циклуса: Адриана Захаријевић.

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом