18. век – Џон Гарт

О животу овог аутора, рођеног у Харперлију, у округу Дарам, остало је релативно мало података. Зна се да је средином четрдесетих година 18. века промовисао концерте у Стоктону, а после преласка у Дарам, био је организатор концертних сезона све до 1772. године. Сачувани подаци сугеришу да су концерти у овом граду били организовани наизменично са онима које је Гартов пријатеље Чарлс Ависон преиређивао у Њукаслу, а у којима је Гарт учествовао као извођач, свирајући виолончело. Овај композитор је Ависону помагао и у његовим издавачким подухватима, те су двојица пријатеља била подједнако заслужна што је 1757. године у Лондону штампано 50 псалмских парафраза Бенедета Марчела са текстом на енглеском језику.

Као композитор Џон Гарт је углавном писао сонате, али не уобичајени облик у којем клавир представља пратњу виолини или неком другом инструметну, већ варијанту која се посебно неговала на североистоку Енглеске. У овим делима присутне су две виолине, виолончело и чембало, који су третирани тако да су гудачи удвајали деоницу чембала, као пратња солистичком инструменту. Гарт је без сумње у овим делима следио Ависонов пример, али је такође приметно, због присуства динамичких ознака, да је композиторова намера била да се деоница за инструмент са диркама изводи на клавиру, а не чембалу.

Гарт је такође писао и Концерте за виолончело, форму која је у то време била неуобичајена у Енглеској, па су његови радови у овој области остали упамћени као најстарије штампане партитуре концерата за овај инструмент на острву.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.