Мери Деверо: Лепота и зло – случај филма “Тријумф воље” Лени Рифенштал

Теоретичарка филма Мери Деверо сматра да је Тријумф воље (1935), документарни филм Лени Рифенштал о окупљању нациста поводом шестог Конгреса Националсоцијалистичке немачке радничке партије у Нирнбергу 1934. године, вероватно најконтроверзнији филм икада снимљен. Она пише: «Истовремено и мајсторски урађен и морално одвратан, овај филм је дубоко обеспокојавајући; због тога, такође, може послужити као одличан повод за расправу о једном општијем проблему везаном за уметност. У филму има и лепоте и зла. Мој став је да управо ова здруженост лепоте и зла стоји у основи објашњења због чега тај филм толико узнемирава».

Лени Рифенштал, «лична» Хитлерова редитељка и његова одана следбеница (никада се, барем званично, није покајала због своје улоге у национал-социјалиситчком режиму), имала је управо савршене услове за савршен пропагандни филм. Филм о скупу у Нирнбергу снимљен је на лични Хитлеров захтев и уз његову подршку. Сам Хитлер је дао филму наслов Triumph des Willens. Снимање је пажљиво планирано, у спектаклу је учествовало на хиљаде војника и обичних грађана, као и више оркестара који марширају. «Као и сам скуп, и продукција филма била је велик, добро организован догађај. Филмска екипа Рифеншталове обухватала је 172 члана: 36 камермана и помоћника, 9 сниматеља из авиона, 17 људи који су се бавили снимањем филмског журнала, 17 техничара за расвету, и тако даље. Филмска екипа, обучена у униформе Јуришних одреда Националсоцијалистичке немачке радничке партије, како се не би издвајали у маси, користила је тридесет камера и непрекидно је радила седам дана. Рифеншталова је свакодневно сазивала састанке на којима је сваки члан сниматељске екипе примао налоге за наредни дан. Призори су претходно увежбавани, а мушкарци који су били у првим редовима Радне службе Рајха обучавани су да једногласно изговарају речи." Додају ли се овим и оваквим условима преданост послу и генијалност Лени Рифенштал, није чудо што се Тријумф воље сматра једним од најконтроверзнијих филмова икада снимљених.

Мери Деверо улази у филозофске импликације односа лепоте и зла, али се бави и техничким детаљима филма. Она улази у технику рада на овоме филму, у начин на који се бирала музика, како су се монтирали кадрови, зашто су и како одабирани детаљи, на који начин је поглед стављен у службу идеологизовања стварности, најзад, начин на који су гледаоци прихватали филм. Мери Деверо је исцрпно изучила материјале и литературу о снимању тога филма, а својом филозофском перспективом унела и нове моменте у тумачење овог, на сваки начин, чудног и чудовишног филма.

Текст је са енглеског превео Горан Бојовић.

Уредник емисије: Иван Миленковић.