18. век – Музика Манхајмске школе

Група композитора која је радила на двору кнеза-изборника Карла Теодора у Манхајму, формирала је препознатљив музички стил који се током друге половине XVIII века проширио Европом, захваљујући одличном оркестру који је пронео славу ових аутора. Тако се данас под термином "Mанхајмска школа" са једне стране означава компактна група аутора, али и начин орекстрације, те извођачки манир који је промовисао дворски ансамбл.

Манхајмски оркестар красила је прецизна и префињена интерпретација, али и употреба карактеристичних поступака који су постали познати под називима "Манхајмски крешендо" - крешендо у чијем извођењу учествује цео оркестар, "Манхајмски уздаси" - акцентовање прве ноте у силазном покрету и "Манхајмска ракета" - узлазни терцни покрет на почетку Стамицове Симфоније број 3 у Ге-дуру. Овакав композиционо-интерпретативни стил у наредним деценијама постаће основа стандарног вокабулара високе класике.

У емисији које је била на програму у петак, 1. октобра, представили смо Концерт за виолончело и оркестар у Ге-дуру Антона Филса, немачког композитора чешког порекла и ученика Јохана Стамица. Као аутор "другe генерацијe манхајмаца", Филс је био члан оркестра од 1754. до своје смрти 1760. године. Иако је поживео само 26 година, Филс је за собом оставио обиман опус - компоновао је преко 60 симфонија, велики број камерни дела, неколико концерата за флауту, чембало и виолончело. Његова музика је убрзо заборављена, да би се тек недавно појавили снимци са појединим делима овог аутора, у којима се Филсов "рукопис" препознаје по духовитом начину употребе чешких народних мелодија и ритмова у комбинацији са нешто традиционалнијим писмом.

У другој емисији посвећеној музици аутора који су током 18. века стварали на двору у Манхајму, представићемо концерте Франца Ксавера Рихтера и Јохана Стамица.

У емисији која је на програму у петак, 8. октобра, слушаћете Концерт за флауту и оркестар у е-молу Франца Ксавера Рихтера, можда најконзервативнијег од свих припадника Манхајмске школе. Рихтер је подједнако успешно писао концертантну и духовну музику, а посебно цењено било је његово умеће контрапункта. У његовом опусу доминирају симфоније, концерти за дрвене дуваче или трубу, камерна и духовна музика, као и мисе за које је Моцарт рекао да су «шармантно написане». Рихтер је у Манхајм дошао 1746. године, где је приступио ансамблу Дворске капеле. У наредним годинама чешће се појављивао у улози извођача - певача и виолинисте. Као композитор, у Манхајму је углавном писао инструметнална дела, у којима се прожимају одлике позног барока са новим, преткласичним стилом. Тако се у његовим делима често могу срести фугирани одсеци, секвенце као и честа употребла молских тоналитета. 

Друго дело које ћемо представити у емисији јесте Виолински концерт у Це-дуру Јохана Стамица. Овај чешки композитор припада чувеној породици музичара, чију су славу поред њега пронели и отац Антоњин Игнaц, као и синови Карл и Антон Стамиц. Јохан Стамиц се школовао на Универзитету у Прагу, а његова каријера добила је нов замах када је након наступа приликом крунисања Карла VII 1742. године, овај уметник ангажован као виолиниста на Манхајмском двору. Стамиц је убрзо промовисан у концертмајстора, а наредних година је подигао интерпретативни ниво ансамлба и чинећи га једним од најпознатијих у Европи. Извођачко умеће и специфичан стил оркестра утицали су на велики број оновремених музичара, укључујући Хајдна и Моцарта. Као композитор, Стамиц је дао велики допринос развоју сонатног циклуса, кодификујући га као след четири става, са брзим и лаганим ставом, за којим следе Менует и Престо. Поред тога, Стамиц је допринео развоју сонатног облика, инсистирајући на обимнијем развојном делу, те обогатио инструментаријум оркестра, у којем су дрвени дувачки инструменти постали обавезни. Јохан Стамиц је написао 58 симфонија, 15 Виолинских концерата, два Концерта за чембало, 12 Концерата за флауту, по један за обоу и кларинет (један од првих за овај инструмент) те велики број виолинских соната, осам вокално-инструменталних дела, укључујући и његову познату Мису у Де-дуру.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.