Музика Вива – 18. Међународна трибина композитора у Београду

Музика руско-шведске композиторке Викторије Борисове-Улас често је инспирисана визуелном уметношћу Шагала или Маљевича, религиозним текстовима или, као што је случај са композицијом Иза сенки коју вечерас слушате, неким литерарним делом. Аутобиографска прича Зелде Фицџералд Сачувај валцер за мене послужила је композиторки као инспирација, али не у смислу преношења обимног наратива, већ евокације снажних сцена и атмосфере дела. Викторија Борисова-Улас музички дочарава сцену у којој је девојчица из новеле, остављена сама у хотелској соби у Швајцарској. Девојчицу плаши застрашујућа игра сенки, али се звукови крављих звона који допиру из даљине појављују као смирујући елемент.

Ариозо и арија кабалета турског композитора Ахмета Јирира заснована је на сличностима између јужног ветра - лодоса и дивље природе која управља нашим животима. Лодос узбуркава морско дно и на наше обале доноси бројне, разнолике објетке које су људи одбацили и које желе да забораве. Јирир наводи да су «егзистенцијалне стварности ту, и поред тога што су потиснуте у заборав, чекајући лодос да их нанесе у роковник.»

Емисију Музика Вива завршавамо композицијом Трака времена шведског аутора Хенрика Стриндберга. Ово дело је компоновано применом репетитивне технике, блиске радовима Стива Рајха. На поетику овог америчког композитора упућује и инструментаријум сличан оном који Рајх често користи - наиме, Трака времена компонована је за две групе гудачких инструмената, два дрвена дувачка инструмента, вибрафон и клавир. Насловом се сугерише временска линија, али као и код Рајха, она је умножена фазним померањем музичких токова. Овим поступком ствара се специфична врста контрапукта, која не упућује на однос «нота према ноти» већ на различите протоке времена.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.