Опера „Роберт Ђаво“ Ђакома Мајербера

У понедељак, 13 септембра од 20 часова на таласима Трећег програма можете слушати оперу „Роберт Ђаво“ Ђакома Мајербера, која је премијерно изведена у Паризу 1831. године.

Мајерберову пажњу је први пут привукла норманска легенда о полу-демонском лику Роберта «Ђавола» крајем 1826. године. Управник Опере Комик, Гилбер д Пиксерекур одмах је поручио дело у настајању, а Ежен Скриб и Казимир Делавињ су написали либрето на основу средњовековне мистерије о ђаволовом сину Роберту који кроз покајање постаје храбри хришћански јунак. Мало тога је остало од овог оригиналног заплета у Мајерберовој опери која се превасходно ослања на романтичарску страст према фантастици и мистерији.

После бројних промена, проширења и додатака, Мајербер је одустао од сарадње са Опером Комик и потписао уговор са Париском опером у којој је дело премијерно изведено 1831. године. Роберт Ђаво је доживео тријумф и у наредне три године одушевљена публика је видела ово дело чак 100 пута на сцени Париске опере. До 1835. године постављена је у чак 77 оперских кућа у 10 различитих земаља. Може се са правом рећи да је опера Роберт Ђаво осигурала Мајерберу место водећег оперског композитора свог доба, извршивши велики утицај на млађе генерације композитора, од Шопена од Вагнера.

Ово дело је прави спектакл у традицији велике француске опере у коме врхунац представља балет уклетих опатица на крају трећег чина. Литографија сценографије напуштеног самостана коју је начинио Пјер-Лик-Шарл Сисери, постала је популарна међу широком публиком, пре свега због приказа «готске» моде коју је неговала тадашња Париска опера.

Заплет опере, смештене у Палерму и околини, негде у средњем веку, врти се око односа ђавола Бертрама и витеза Роберта, његовог сина насталог из везе са норманском принцезом. Демон жели да Роберта потчини и освоји његову душу. На супротној страни се налазе Робертова полусестра Алиса, која увиђа ко је Бертрам у ствари, као и принцеза Изабела у коју је витез дубоко заљубљен.

Пратићете снимак представе одржане у јулу 1986. године у Паризу. Оперу изводе Хор и оркестар Париске опере под управом Томаса Фултона. Насловну улогу тумачи Ален Ванзо, док Џун Андерсон наступа у улози Изабеле. Бертрам је Семјуел Рејми, Рембоа изводи Волтер Донати, а улога Алис је поверена Мишел Лагранж.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом