понедељак, 23.08.2010, 21:00 -> 16:17
Ерик Вејл: Мислити и знати, вера и ствар по себи
У седмичном циклусу Филозофска истраживања, који ћемо емитовати од понедељка, 23. августа до петка, 27. августа, можете слушати текст Ерика Вејла „Мислити и знати, вера и ствар по себи“, преузет из књиге „Проблеми Кантове филозофије“ (Problèmes Kantiens), коју је 1998. године објавила француска издавачка кућа Врен.
Уводни текст за књигу Проблеми Кантове филозофије Ерика Вејла, Мислити и знати, вера и ствар по себи, доноси комплексно читање Кантових метафизичких проблема. Или, Вејловим речима: „Требало би, дакле, изложити шта је Кантова мисао; односно, пошто мисао правог филозофа није могуће изразити краће од њега самог (без чега он он не би ни био прави филозоф), треба уклонити наслаге које ометају приступ овом тешком делу." Захтев који Вејл пред себе поставља, водиће га такорећи у само средиште Кантове филозофије, односно до појма који је Кантове следбенике и противнике највише збуњивао - у одређење ствари по себи.
„Данашњем читаоцу, који је још увек више или мање под утицајем Хегелове терминологије, тешко је да прихвати Кантов начин изражавања: кад изближе погледамо, и ако хоћемо да сажмемо оно што смо управо изложили, ствар по себи није ни ствар, нити је по себи: она је свакако субјекат и за себе. Овде није реч о насилном тумачењу које би открило суштину Кантове мисли, непознату њеном аутору. Несумњиво је да Кант не воли да се позитивно изражава о домену натчулног. Он не жели да се конструктивистичка метафизика, коју је управо срушио, замени неком другом која је исте природе, нити жели да метафизика поново постане наивна. Али, потреба за борбом против нетачних тумачења на одређеним га местима наводи да изговори оно што би радије желео да остане у безбедној сенци. Много је текстова у којима он показује шта подразумева под ствари по себи, а посебно да је та ствар по себи несводива чињеница чија могућност не може да постане проблематична, имајући у виду да се сви проблеми рађају управо из те ствари по себи и, када је реч о метафизици, враћају на њу: „Ум по својој природи жели да изађе изван искуства... па да се тек по завршетку свога круга умири у једној систематској целини која постоји за себе". Не можемо се уздићи изнад те првобитне датости која је, у исто време, и крајњи услов у поретку открића: неусловљена целина."
Текст је с француског превела Емилија Андрејевић.
Уредница емисије: Адриана Захаријевић.
Коментари