Дусек и камерна музика са клавиром

Крајем 18. века камерна музика са клавиром доживела је огроман пораст популарности. Док су ансамбли попут гудачког квартета и дувачког октета (Harmoniemusik) по правилу подразумевали учешће професионалних музичара и били резервисани за богате домове и аристократске породице, ансамбле окупљене око клавира као стожера било је могуће саставити у све већем броју грађанских породица, где су њихови чланови били аматери - укућани. Овакав тренд могуће је пратити у скоро свим европским музичким центрима, а поготову у Лондону и Бечу, као и у немачким градовима. У последњој деценији 18. века Дусек је боравио у Лонодну где је покренуо сопствену издавачку кућу и публиковао дела превасходно намењена кућном музицирању у грађанским домовима. Занимљиво је да су почетком 19. века амбициозни камерни ансамбли са клавиром, попут септета и октета који су укључивали више дувачких инструмената, почели да наступају и на јавним концертима. У току циклуса имаћете прилику да се упознате са Дусековим остварењима у жанру клавирског трија, квартета и квинтета, као и са делима његових савременика попут Јохана Евангелиста Брандла, Јохана Непомука Хумла, Фердинанда Риса и Жоржа Онслоуа.

*    *    *

Композиције Јана Ладислава Дусека и Јохана Непомука Хумла

У својим Сонатама за клавир уз пратњу виолине и виолончела из опуса 31 Дусек је у оквиру циклуса инкорпорирао обраде шкотских песама. Обраде велшких и шкотских песама за клавир и глас биле су веома популарне у Енглеској и издавачи су ангажовали композиторе попут Хајдна и Бетовена како би израдили одговарајуће аранжмане. Трећа соната из ове Дусекове збирке, коју ћете имати прилику да чујете, као други став доноси обраду напева за шкотску баладу Стари Робин Греј.

Иако је камерна музика са клавиром превасходно била намењена приватном музицирању у оквиру породице, популарност ових жанрова, као и све већи број јавних концерата камерне музике, навели су композиторе да своја поједина дела осмисле као амбицозна остварења намењена јавном извођењу. Међу првима, издваја се Клавирски септет у Д-дуру опус 74 Јохана Непомука Хумла, инструментиран за клавир, флауту, обоу, хорну, виолу, виолончело и контрабас. Као један од узора Хумелу је свакако послужио Бетовенов популарни Септет опус 20. Међутим, док Бетовеново дело репродукује наслеђе аристократског дивертимента, укључивањем клавира у ансамбл Хумл је постигао јасну референцу на звук музике који се неговао у грађанским круговима.