Цветан Тодоров: Страх од варвара

Ситуацију која је својеврсни хоризонт његове књиге Цветан Тодоров је описао на следећи начин: "Двадесетим веком у Европи је владао сукоб између тоталитарних режима и либералних демократија. Одмах по Другом светском рату, после пораза нацизма, тај је сукоб попримио облик глобалног хладног рата на чијој се периферији распламсало неколико добро омеђених 'врућих' сучељавања. У њима су актери били јасно идентификовани. С једне стране, блок комунистичких земаља који се протезао од Источне Немачке до Северне Кореје, и којим је у прво време доминирао Совјетски Савез. С друге стране 'гвоздене завесе' која је окруживала те земље налазио се Запад, 'слободни свет', углавном састављен од земаља Западне Европе и Северне Америке, предвођен Сједињеним Државама. Ван тог антагонизма остао је трећи актер, разнородни скуп несврстаних, политичких неутралних земаља названих трећим светом. То је, дакле, била подела Земље према политичким мерилима, иако су је пратиле и друге одлике: трећи свет је био сиромашан, Запад богат, у комунистичким земљама војска је била богата а становништво сиромашно (али му нису допуштали да то каже)."

Рођен у Бугарској, да би са 24 године отишао у Француску, Цветан Тодоров, заправо, полази од изневерених очекивања после распада социјалистичког блока када је, наместо "обећане" слободе либералних друштава свет запао у кризу. Тодоров пише: "Непуних двадесетак година касније ваља нам констатовати да је нада била варљива; као да из светске историје нису нестали напетост и насиље. Велико сучељавање Истока и Запада потиснуло је у други план непријатељства и супротности, који нису дуго чекали да поново избију. Ти сукоби нису могли да ишчезну као неком чаролијом зато што су њихови дубоки узроци и даље били ту; могло би се чак помислити да су ојачали. Светско становништво наставља брзо да расте, док територија коју настањује остаје иста, чак се и скупља, оглодана пустињама и угрожена поплавама. И још горе, животни ресурси - вода, енергија - постају све оскуднији. У таквим околностима супарништво између земаља је неизбежно, што значи да је неизбежна и агресивност оних који имају мање према онима који имају више, и забринутост ових других, који настоје да очувају и заштите своје предности." На сцену су поново ступили стари страхови у новим облицима. "Страх од варвара" увек је, на неки начин, опседао цивилизације и увек је изазивао најразличитије реакције, производио одбрамбене или нападачке стратегије, кривио говор и мењао перспективе. Тодоров анализира савремени страх од варвара, прибегавајући историјској анализи с једне и дискурзивној анализи с друге стране. Истовремено, његова се истраживања шире и на "варварске" територије, што значи да покушава да схвати и перспективу оних који се сматрају угроженима, односно жртвама богатих и моћних земаља.

Тодоров прави следећу поделу. Прву групу земаља које истражује назива земљама апетита: "Њиховом становништву често се чини да је, из разноразних разлога, било држано по страни од расподеле богатстава; данас је дошао ред на њих." Ту су пре свега Кина и Индија, потом Бразил, потом сутра Мексико, Јужна Африка. Другу групу земаља одликује појам злопамћења (ressentiment). Такав став происходи из неког понижења, стварног или имагинарног, које су им нанеле најбогатије и најмоћније земље. То су претежно муслиманске земље, од Марока до Пакистана. Трећа група земаља одликује се местом које у њој заузима осећај страха. То су земље које сачињавају Запад и које су неколико векова доминирале светом. Четврта група земаља раштркана је на неколико континената и могла би се означити као група неодлучности. Оне, за сада, остају изван апетита, или злопамћења. За то време, природне ресурсе тих земаља пљачкају држављани других група земаља, уз активно саучесништво њихових сопствених корумпираних управљача; етнички сукоби у њима доносе пустош.

Текст је са француског превела Јелена Стакић.

Уредник емисије: Иван Миленковић.