Ноћне променаде – Вечна Серенисима

Република Св. Марка вековима је уживала репутацију јединствене државе у Европи, својеврсног уточишта слободе и стабилности, снажног опонента папској власти, али и престонице културе и забаве.

Град је основан, према легенди коју су сами Венецијанци промовисали, на Благовести 25. марта 421. године, а чињеница да је реч о првој хришћанској Републици допринела је да Венецијанци себе сматрају легитимним наследницима античког Рима. Снага и величина Венецијанске државе требало је да буде исказана њеном дуговечношћу и политичким континуитетом - у седамнаестом веку, она је већ била дуговечнија од античке Римске републике и Царства заједно.

Ипак, у седамнаестом веку звезда некада моћне републике почела је да се гаси, иако је сама држава опстала све до Наполеоновог освајања 1797. године.

Последња два века постојања државе била су обележена нестабилим међународним односима и бројним сукобима у којима је Млетачка република у коалицијама са Хабзбуршком монархијом, другим италијанским и европским државама покушавала да одбрани своје интересе на истоку и супротстави се снажној Отоманској империји.

У жељи да одрже мит о слави Венеције у периоду када је њена економска моћ већ била на заласку, Венецијанци су се окренули култури као најефикаснијем „носиоцу" њихових порука. Императив владајућих структура у Републици постала је потреба да се у очима сопствених поданика, али и широм Европе, створи слика о моћној и „вечној" Серенисими, држави чија „престоница на води" пркоси законима природе и одолева неумитном току времену.

Уредница: Ивана Неимаревић