Дусек и камерна музика са клавиром

Крајем 18. века камерна музика са клавиром доживела је огроман пораст популарности. Док су ансамбли попут гудачког квартета и дувачког октета (Harmoniemusik) по правилу подразумевали учешће професионалних музичара и били резервисани за богате домове и аристократске породице, ансамбле окупљене око клавира као стожера било је могуће саставити у све већем броју грађанских породица, где су њихови чланови били аматери - укућани. Овакав тренд могуће је пратити у скоро свим европским музичким центрима, а поготову у Лондону и Бечу, као и у немачким градовима. У последњој деценији 18. века Дусек је боравио у Лонодну где је покренуо сопствену издавачку кућу и публиковао дела превасходно намењена кућном музицирању у грађанским домовима. Занимљиво је да су почетком 19. века амбициозни камерни ансамбли са клавиром, попут септета и октета који су укључивали више дувачких инструмената, почели да наступају и на јавним концертима. У току циклуса имаћете прилику да се упознате са Дусековим остварењима у жанру клавирског трија, квартета и квинтета, као и са делима његових савременика попут Јохана Евангелиста Брандла, Јохана Непомука Хумела, Фердинанда Риса и Жоржа Онслоуа.

*    *    *

У четвртак, 12. 08. 2010. емитујемо композиције Јана Ладислава Дусека, Антона Еберла и Е. Т. А. Хофмана

Антон Еберл убраја се међу најинвентивније композиторе који су били активни на прелазу из 18. у 19. век. Водећи немачки издавачи музикалија су са запаженим успехом публиковали низ његових камерних дела која су била намењена новој грађанској публици. Еберлов Велики квинтет опус 41, који је објављен 1807. године, предвиђа неуобичајен инструментални ансамбл који сачињавају клавир, кларинет, две виоле и виолончело. Критичар лајпцишких Општих музичких новина оценио је Еберлову композицију као „маштовиту, пуну духа и прожету осећањима, предивну у њеној мелодичности и вештини употребе хармоније". Поред Еберловог Квинтета, чучете и Дусеков Клавирски квинтет оп. 41 у ф-молу из 1799. године, као и први став Великог клавирског трија у Е-дуру Е. Т. А. Хофмана из 1809. године.

Циклус приредио: Срђан Атанасовски