Никола Порпора: Орландо

Ово дело које носи поднаслов componimento dramatico, а поједини музиколози га сврставају у категорију серенаде, написано је на основу Ариостовог Орланда фуриоза, односно једног још раније извора Заљубљеног Орланда Матеа Марије Боиарда. Иако се ово сценско дело не припада стриктно категорији опере, нема сумње да је у питању дело које јесте део оперског жанра по свим својим основним карактеристикама, те да је посреди још једна од замршених „филолошких" и „међужанровских" категоризација својствених барокној опери.

Орландо или Анђелика, под којим називом је још познато јер је Порпора искористио Метастазијев либрето истог назива, премијерно је изведено 20. августа 1720. године у приватном театру палате Принца од Тореле Антонија Карачола поводом рођендана царице Елизабете Кристине од Аустрије.

Орландо или Анђелика  Николе Порпоре је дело озбиљних димензија укупног трајања од око два сата. Његова ранија дела из корпуса компонименто драматико су била уистину серенаде, краћег трајања и амбиција. Такође, оно што Орланда сврстава у оперски жанр јесте присуство три главна лика, наративни развој, одвојене и јасно оформљене нумере, сценски ангажман, тако да је у крањем резултату пред слушаоцима пунокрвна опера сериа. Једина разлика лежи у макроформалној структури - уместо уобичајене троставачне структуре, пред нама је дело подељено у две веће целине.

У заплету дела -  три главна лика -  Орландо, Анђелика и Медоро репрезентују три афективна стања и три различита поимања љубави. С једне стане, јуначки крактер Орланда је трансформисан у бесциљно лутање, меланхолију и бес произашао из идеализоване, нералне љубави. С друге, Анђеликина таштина, понос и себичност бивају искупљени кроз дар љубави, док Медоро показује снагу братске љубави и верности, коју ремети снага страсне и изненадне љубави.

Ансамблом  Ла Реал Компањиа Опера да камара диригује Хуан Баутиста Отеро.

Уредница: Ксенија Стевановић.