Историјски снимци – пијанисткиња Марсел Мејер

Биографија Марсел Мејер је нераскидиво везана за узаврелу уметничку продукцију француске престонице у прве три деценије 20. века. Почела је да учи клавир са само пет година, а са четрнаест се уписала на Париски конзевраторијум у класи Маргрит Лонг, да би убрзо прешла код Алфреда Кортоа, уз чије менторство је освојила прву награду конзерваторијума 1913.године.

Савременици сведоче да је њено извођење концерта Камија Сен-Санса било толико изузетно да се сам Корто попео на сцену како би јој одао признање. Мејер је затим похађала курсеве и код Рикарда Вињеса који је отворио свет Равелове музике. Кроз брак са глумцем Пјером Бертеном дошла је у контакт са Ериком Сатијем и његовом групом пријатеља. Убрзо је постала Сатијева омиљена извођачица, иако је имала само двадесет година.

Пре Дебисијеве смрти радила је са композитором на Прелидима, и управо је Мејер премијерно извела ова дела у сали Гаво. Њено најдужа уметничка и пријатељска сарадња била је са Франсисом Пуленком, иако је подједнако сарађивала и са Игорем Стравинским и Даријусом Мијоом. Може се рећи да је већина композитора који су стварали у Паризу у првој половини XX века сматрало Мејер изузетном уметницом и својом „музом". Ипак, њена каријера није била позната широј јавности. Прве веће уговоре за снимање добила је тек у послератном периоду из кога датирају готово сви њени сачувани снимци, од којих је најмање снимака дела француске Шесторице. И поред тога, умеће Марсел Мејер да оживи музику француских клавсениста, Моцарта, Баха или Доменика Скарлатија још увек плене публику, док критичари дају највише оцене њеним тумачењима „класика" пијанистичког репертоара.

Уредница: Ксенија Стевановић