Филозофско-књижевна школа у Крушевцу – Реч и одговорност. Етика текста

Полазећи од становишта да само човек може бити одговоран, пошто је за разлику од Бога или животиње погрешив и свестан последица својих поступака, Часлав Копривица описује генезу одговорности у историјском и друштвеном контексту. Будући да је одговорност нераскидиво повезана са слободом, Копривица настоји да објасни да ли нам вредности могу послужити као поуздани оријентири у данашње време када су антички и средњењвековни узори и ауторитети изгубили своју моћ.

У свом излагању Бојан Јовановић указује на антрополошке аспекте одговорности, разматрајући начине на које се од примитивних веровања и страха од казне преко осећаја кривице и греха дошло до етичких принципа. Метафизички темељ који су раније за питања добра и зла пружале митологија и религија, данас се премешта на поље екологије и развоја свести о глобалним проблемима.

Нашу савременост Љубомир Кљакић оцењује као епохално стање дубоке кризе и нестабилности проузроковано одумирањем старог поретка и система вредности, које владајуће структуре моћи покушавају да организују и контролишу. Критикујући различита средства масовне идентификације, Кљакић закључује да одговорност може опстати само у системима који остављају довољно поростора за алтернативе.

Мирослав Дринић као окосницу излагања користи Хајдегерово дело Мишљење и певање, при чему заступа тезу да кад Хајдегер говори о језику, заправо говори о одговорности. Присност у којој бивствују звање и казивање, ствари и свет није у простој дистинкцији или стопљености, већ у разлици која обухвата и раздвојеност и саприпадност. Предавањем речи на начин како то чини песник, ми стварима дајемо слободно поље њихове суштине и показујемо своју истинску одговорност.