понедељак, 05.07.2010, 21:25 -> 18:47
Луис Мамфорд: Култура градова
У седмичном циклусу „Култура градова" на Трећем програму, од 5. до 9. јула 2010. године, можете слушати делове из истоимене књиге Луиса Мамфорда. Реч је о изузетном делу које је Мамфорд написао 1938. године посматрајући град као тачку максималне концентрације моћи и културе људског друштва.
Мамфорд је себе видео пре свега као писца, иако се за њега може рећи да је један од најзначајнијих социолога града. За њега су градови места где се удаљене силе и утицаји прожимају са локалним и конфликти који притом настају нису мање значајни него њихово усклађивање. Једрењак или караван застајући у граду може донети нову боју за вуну, нову глазуру за грнчарију, нови систем знакова за комуникацију на даљину, али и нову мисао о људској судбини. На нашем програму емитоваћемо део текста из Културе градова (књига ће бити објављена у издању Mediterran Publishing-a), који се односи на средњовековни град.
Мамфорд полази од раскринкавања средњовековног мита, сматрајући да је потребно да се одвојимо од схватања да је средњи век био само мешавина незнања, прљавштине, бруталности и празноверја, јер такав опис не одговара у потпуности животу Европе као целине. Он пише и о господственим расипницима и средњовековним новим рајевима, позорници и драми, хигијени и здравству и напокон о разлозима зашто је пропао средњовековни град. Средњовековне организације су очито покушавале да унутар зидина града реше проблеме који су могли бити превазиђени само рушењем зидова и свесним здруживањем суверенитета и управе у ширу јединицу. „Сваки вид европског живота је укључен у ту преоријентацију: то није било само питање, како је Данте мислио, постављања папе или цара на чело привремене владавине. Претеча у толико много политичких области националне државе, средњовековни град је доказао немогућност да се ситуације реше једино локалним прилагођавањем. Данашња острва-државе улазе у хаос из сличних разлога; још увек тврдоглаво примењују исте методе – увек тежећи варљивој аутархији."
Текст су с енглеског превели Предраг Новаков и Диана Продановић Станкић.
Уредница: Оливера Нушић.
Коментари