Керубини и жанрови инструменталне музике

Почетком 19. века, један од ретких Керубинијевих париских савременика који је превасходно био посвећен писању камерне музике био је Џорџ Онслоу, француски композитор енглеског порекла. Као и у случају Керубинија, инструментално стваралаштво Онслоуа може се посматрати кроз визуру традиције немачке музике, где су његова дела била често извођена. Онслоуу су немачки критичари понајпре признавали мајсторсво у владању гудачким квинтетом, који је у његовом опусу намењен ансамблу са два виолончела. Прво ћемо чути један од позних гудачких квинтета Џорџа Онслоуа, опус 51 у г-молу, који је настао 1834. године. У сонатном алегру импетуозу посебну пажњу привлачи експозиција треће теме химничног карактера. Дело изводи Диогенес квартет са виолончелистом Мануелом ван дер Намером.

У наставку емисије, у истом извођењу чућемо Керубинијев Гудачки квинтет у е-молу.

Једини гудачки квинтет Луиђија Керубинија припада групи његових последњих инструменталних дела. Настао је 1837. године, када је Керубини већ био завршио свој циклус од 6 гудачких квартета. За разлику од Онслоуа, Керубини је ансамбл гудачког квинтета третирао налик гудачком квартету, ретко се упуштајући у звучне ефекте које је омогућавало проширење ансамбла. Као изненађујући композициони поступак који проналазимо у Керубинијевом квинтету издваја се граве асаи увод чију тему доносе свих пет инструмената у унисону.

Уредник емисије: Срђан Атанасовски