18. век – Композиције Јозефа Шмита

Рођен у Гернсхајму на Рајни 1734. године, Шмит је музику учио у Дрездену, код Карла Фридриха Абела, пре него што се замонашио у цистерцитском манастиру Ебербах у Рајнгауу. За потребе манастира написао је велики број духовних дела, док је велики број његових секуларних композиција објавио издавач Ј. Ј. Хумел у Амстердаму.

Јозеф Шмит се у литератури често меша са Карлом Јозефом Шмитом, који је радио као капелмајстор у Амстердаму и Франкфурту. Значај Јозефа Шмита може се оценити само уколико се сагледају све његове активности - као професора, хоровође, капелмајстора, издавача и пре свега, композитора.

У његовом опусу налазе се најразличитији жанрови - од духовне музике, симфонија, концерата, камерне музике до духовних песама. Његов стил савременици су описивали као «смео, прецизан и пун духа» а слепи флаутиста Дилон, који је заједно са Шмитом учио код Абела, навео је да «иако његове композиције нису на нивоу Абелових, у смислу смелости и узвишености, оне јесу изведене са истом чистоћом текстуре и лакоћом стила».

Највећи утицај на музику Јозефа Шмита, поред његовог учитеља Абела, оставили су симфоничари из оближњег Манхајма, чију форму и начин тематске конструкције можемо препознати и у Шмитовим делима. Флуидне, елегантне мелодије испреплетане са конвенционалним фигурама у Алегро ставовима, допуњују се са деликантим кантиленама средишњих Адађа. Након доласка у Амстердам, Шмит се преко свог издавача упознао са делима бечких класичара, те његове мелодијске структуре постају језгровитије и промишљеније, а тематска разрада све значајнија. Због ових сличности, али и композиционе вештине, више од 10 композиција Јозефа Шмита је погрешно приписано Хајдну.