Шуманова годишњица – Омаж Јохану Себастијану Баху

После „боравка" у Шумановом свету вокалне лирике, свету који је у великој мери био одређен композиторовом везом са Кларом Шуман, у уторак, 22. јуна, осветлићемо још једну личност која је оставила значајан траг на Шуманов опус. Реч је о Јохану Себастијану Баху, врхунском ауторитету и несицрпном извору инспирације многих романтичара.Слушаћете Шуманова клавирска дела која су настала као омаж великом композитору, односно под утицајем његове поетике - Дечје сцене опус 15, Албум за младе опус 68 и Седам клавирских комада у форми фугете опус 126.

Током студија права у Лајпцигу осамнаестогодишњи Шуман први пут се сусрео са Баховим опусом. Он се тада аматерски бавио музиком, свирајући у камерном саставу састављеном од студената-љубитеља музике, који су се једном недељно окупљали како би музицирали, али и расправљали о важним музичким темама. Једна од тема која је била предмет њихових дискусија јесте она посвећена Баховој позицији у историји музике и његовим делима. Исте године када открива Баха, Шуман упознаје Фридриха и Клару Вик, те одлучује да се темељније посвети музици. Он убрзо започиње да проучава хармонију и контрапункт са директором Лајпцишке опере Хајнрихом Дорном, али се истовремено посвећује самосталном изучавању Бахових постигнућа.

Шуман схвата да је познавање Бахове музике прави пут до досезања истинске композиторске технике, али и оформљења целокупног уметничког бића, о чему сведоче његове следеће речи: „Добро темперовани клавир је моја граматика; зато ја анализирам фуге до минуциозних детаља; оне су веома благотворне и имају ефекат моралног јачања целог бића". Интензивније проучавање Бахове музике уследилио је у периоду од 1836. до 1838. године, када Шуман темељно проучава Уметност фуге и дела за оргуље, што ће и крунисати стварањем студије посвећене историји фуге. Он тада поново потврђује неизмерну фасцинацију Бахом, изјавивши: „Бах је мој хлеб насушни, освежавам се у његовом присуству и црпим инспирацију из њега".

Уредница емисије je Биљана Срећковић