Почеци опере у Москви – Дела Андреа Гретрија и Михаила Соколовског

Међу музичарима који су непосредно учествовали у раду Петровско-Мадоксове дружине истакнуто место заузимао је виолиниста и диригент Михаил Соколовски. Управо је за ово позориште 1779. године Соколовски компоновао музику за комичну оперу Млинар – чаробњак, варалица и проводаџија, на либрето Александра Аблесимова. Дело је настало свега три године након оснивања дружине и убрзо постало један од највећих успеха њеног репертоара. Радња прати довитљивог млинара Фадеја, који се, представљајући се као врач и чаробњак, служи лукавством како би надмудрио родитеље младе Ањуте и омогућио јој брак са изабраником. По узору на француску комичну оперу Сеоски врач Жан-Жака Русоа, Аблесимов је радњу пренео у руско сеоско окружење и испунио је народним говором, обичајима и фолклорним мотивима. За разлику од опера Јевстигнеја Фомина, у којима је народни музички идиом уклопљен у италијански композиторски стил, Соколовски највећи део своје партитуре заснива на обрадама руских народних песама, што ову оперу чини једним од раних покушаја стварања националног музичког позоришта. Иако су је савременици називали опером, по својој структури Млинар је ближи комаду са певањем.

Француска комична опера представљала је други велики ослонац репертоара Петровско-Мадоксове дружине, одмах уз италијанску оперу буфу. Највећи успех међу француским делима доживела је опера Земира и Азор Андреа Гретрија, која је у Москви први пут изведена 1782. године, а током наредних шеснаест година забележено је чак четрдесет шест извођења ове опере, што је сврстава међу најизвођенија дела овог позоришта. Гретри је управо захваљујући Земири и Азору, стекао међународну славу, а ово дело остало је упамћено и као једна од првих великих опера-бајки у историји и снажно је утицало на развој националних оперских традиција које ће у бајкама тражити нове моделе оперских сижеа.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић