Почеци опере у Москви – Дела Јевстигнеја Фомина и Висентеа Мартина и Солера

После неколико деценија током којих се опера у Москви могла чути само у време великих дворских свечаности, 1776. година представља прекретницу у историји града. Те године руска царица Катарина Велика доделила је кнезу Петру Урусову и енглеском импресарију Мајклу Медоксу искључиво право на организовање позоришних представа у Москви. Тиме је основана прва стална позоришна дружина у граду, из које ће се неколико година касније развити Петровски театар, непосредни претходник данашњег Баљшој театра. За разлику од ранијих гостујућих италијанских ансамбала, ова дружина имала је сопствени репертоар, стални оркестар, певаче и глумце, чиме је у Москви први пут успостављен континуитет оперског живота. Медокс се показао као изузетно способан организатор, који је од прве сталне московске дружине за свега неколико година створио једно од најдинамичнијих позоришта тадашње Европе. На репертоару нове дружине од самог почетка равноправно су се налазиле италијанске, француске и немачке опере, заједно са првим остварењима руских композитора. Посебно место на овом репертоару заузима Јевстигнеј Фомин, који се сматра руским музичарем са најтемељнијим формалним образовањем свог времена и централном личности руске опере 18. века. Школован у Болоњи, он у својим делима обједињује италијанску композициону традицију са руском народном музиком, чиме је одредио правац развоја руске опере на сцени Петровско-Мадоксовог театра. Његова једночинка Кочијаши на поштанској станици, настала 1787. године на либрето Николаја Љвова, једна је од најранијих руских комичних опера које су ушле у репертоар будућег Баљшој театра. Руска комична опера овде се поставља као жанр који спаја европске оперске узоре са руским народним језиком, свакодневним животом и фолклорним музичким елементима.

Италијанска комична опера чинила је окосницу репертоара Петровско-Мадоксове дружине током првих деценија њеног рада. Посматрајући репертоар овог позоришта, уочава се да је крајем XVIII века Беч био препознат као најзначајнији европски центар овог жанра, будући да су опере које су доживљавале највеће успехе у бечком Бургтеатру веома брзо стизале и на московску сцену. Поред Моцарта, Паизијела и Чимарозе, међу најизвођенијим ауторима налазио се и шпански композитор Висенте Мартин и Солер. Његова опера Ретка ствар, или: Лепота и честитост, компонована 1786. године на либрето Лоренца да Понтеа, уврштена је у репертоар Петровско-Мадоксове дружине две године касније.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић