Александар Еткинд: Руски интелектуалци у трагању за отпором (2)

У овом тексту истакнути руски историчар и теоретичар културе Александар Еткинд пише о односу који су према психоанализи имали водећи руски интелектуалци совјетског периода, као што су Сергеј Ејзенштајн, Михаил Бахтин и Михаил Зошчeнко. По његовим речима: „у односу совјетских интелектуалаца према психоанализи најизраженија компонента била је управо отпор. Отпор совјетских читалаца Фројда имао је политичку димензију у знатно већој мери него отпор његових бечких пацијената, како их је сам Фројд тумачио. За неке, психонализа је била повезана са најамбициознијим тежњама режима; другима је она изгледала као задирање у оно мало што је остало неконтролисано и нецензурисано – снове, осећања, машту; трећима се, напротив, чинила као нешто што пружа заштиту и наду самим тим што не личи на свепрожимајућу идеологију… Сувишно је рећи да су први, други и трећи у ствари били исти људи; а тих људи, упознатих са психоанализом из прве руке, било је мало и временом све мање. Тада је такво интересовање готово увек било праћено отпором у оба смисла те речи – политичком и психоаналитичком, а ова значења су се приближавала више него што су класици очекивали”.

Текст је део Еткиндове првообјављене књиге, под насловом Ерос немогућег – историја психоанализе у Русији. Ово дело које је први пут штампано 1993. у Москви, доживело је још три руска издања (1994, 2016. и 2023), а за свега неколико година након првог објављивања преведено је на десетак језика. Текст, преузeт из најновијег руског издања, превели су Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.

Читао је Александар Божовић.
Уреднице циклуса Оливера Нушић и Тања Мијовић.