Светске музичке позорнице

Бела Барток је био једна од кључних личности за утемељење етномузиколошких истраживања, али и оригиналан композитор који је у своја дела уградио карактеристике традиционалне музике коју је минуциозно проучавао. Другим речима, обликујући свој композициони стил, један од препознатљивих токова музичког језика двадесетог века, Барток је велики део свог опуса обогатио елементима преузетим из традиционалне музике: користио је мелодије, мелодијске облике, пентатонику, хармоније и ритмове које је упознавао током својих теренских истраживања.

Комаде које је 1924. објединио под насловом Призори са села, Барток је забележио око 1916. године током путовања кроз околину Звољена, града који данас припада Словачкој. Првобитно их је обликовао као циклус од пет песама за женски глас и клавир, а потом је три последње песме – свадбену песму, успаванку и игру момака – прерадио за женски хор и оркестар. Управо у тој верзији већ се снажно наговештава његов потоњи музички језик. Иако су вокалне мелодије блиске традиционалном народном певању, Барток их окружује модерним, често оштрим и напетим оркестарским звуком. Тиме настаје изражајан контраст између једноставне, архаичне мелодије и смелог композиторског поступка.

Друга тачка на концерту који репродукујемо у емисији био је Бартоков Виолински концерт број 2 у којем је, уз чланове Симфонијског оркестра Баварског радија, као солисткиња наступила Вилде Франг. Овај концерт настао је између 1937. и 1938. године, у једном од најзрелијих периода композиторовог стваралаштва. Дело је написано за мађарског виолинисту Золтана Секеја, а данас се убраја међу најзначајнија Бартокова остварења и међу важна дела концертантног виолинског репертоара двадесетог века. У Другом концерту преплићу се фолклорна инспирација, модернистички музички језик, виртуозност и дубока експресивност. Барток овде не цитира народну музику дословно, већ из њеног духа гради сопствени, препознатљив звучни свет – истовремено архаичан и модеран, енергичан и лирски, рационално обликован и снажно емотиван.

Концерт је заокружила Трећа симфонија у а молу, опус 56 Феликса Менделсона, названа Шкотска. Дело је компоновано у периоду од 1829. до 1842. године, када је и премијерно изведено у дворани Гевандхаус у Лајпцигу. Како наводе историјски извори, после студија Менделсон је 1829. године први пут посетио Велику Британију, а боравак у овој земљи инспирисао га је да, поред увертире Хебриди – Фингалова пећина у ха молу, опус 26, напише и Шкотску симфонију и посвети је тада младој краљици Викторији, која је његова дела врло ценила.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић