Антологија српске музике

Представићемо клавирска дела Василија Мокрањца из првог стваралачког периода овог аутора који је трајао између 1947. до 1952. године. У емисији ћете тако чути Тему и осам варијација, Сонату романтику, као и циклус Седам етида у интерпретацији пијанисте Ратимира Мартиновића.

Као што је познато Василије Мокрањац је на Музичкој академији у Београду испрва студирао клавир у класи уваженог педагога Емила Хајека и тај ће одсек завршити 1948, пре дипломе композиције у класи Станојла Рајичића 1951. године.

Врхунац овог периода стваралaштва Василија Мокрањца су Седам етида које су и данас радо извођене композиције, захављујући спрези између технички комплексне фактуре и свежине композиционе инвенције. У њима се види да је Мокрањац, био и врстан пијаниста, који је дубоко разумевао и познавао проблематику пијанизма и пијанистичке технике, користећи сву изражајност клавира као инструмента. Полифоно богате, ове етиде, свака са своје стране, испитују и неке конкретне техничке проблеме попут свирања терци, репетиције тонова у октавама и слично – што је иначе и сврха етида као жанра, трансцендентирајући их у нешто друго, у узбудљиву и апстрактну музичку минијатуру – што је такође био принцип међу најбољим композицијама овог типа у историји пијанистичког канона. Генерално гледано, Мокрањац користи модалне хармоније и мелодијске склопове, могућности истарске лествице, петоделне и мешовите тактове и комплексну фактурну грађу. Посебан куриозитет је и редак пример директног цитата у Мокрањчевом опусу, у Етиди број 4, када ћете чути мелодију песме Мој се драги на пут спрема из Пете руковети Стевана Стојановића Мокрањца.

Уредница Ксенија Стевановић

Антологија српске музике

Програмска шема

Коментари