Мајстори барока – Остварења Хајнриха Шица

Рођен 1585. године, Шиц је сматран највећим композитором немачког говорног подручја у 17. веку, и првим, пре Јохана Себастијана Баха, који је стекао међународни углед. Његов музички таленат открио је гроф Мориц од Хесена и Касела 1599, када је четрнаестогодишњи Шиц приступио хору. Гроф му је обезбедио широко опште образовање, и подржао га када је 1609. године отишао у Венецију, како би учио музику код Ђованија Габријелија. Након студија, Шиц се вратио у Касел, и кратко деловао као оргуљаш на двору, да би се 1615. године преселио у Дрезден, где је добио намештење капелмајстора на саксонском двору. Тридесетих година 17. века, Шиц је поново посетио Венецију, где је сада Клаудио Монтеверди био водећа музичка личност; те се сматра да је отишао код њега како би усавршио своје музичко умеће. Након пута у Италију, вратио се на двор у Дрезден, али је био приморан да га напусти због епидемије куге, као и озбиљних превирања која су била последица Тридесетогодишњег рата. Тако, од 1633. године овај музичар делује као капелмајстор краљевског двора у Копенхагену. Након тога, пут га још једном враћа на дрезденски двор, и ту и остаје до краја свог живота, 1672. године.

Опус овог немачког барокног ствараоца био је обиман, а примат у његовом стваралаштву имала су дела која су припадала духовној музици по којој је и данас остао упамћен. Нажалост, велики број његових остварења временом је изгубљено. У та дела спадају световне песме, прва немачка опера под називом Дафне, која је изведена 1627. године, затим композиције за венчање Јохана Георга II Саксонског, као и комплетан опус инструменталних дела у рукопису.

Ауторка: Саша Тошковић