Вокални сат

Стваралаштво овог композитора није се могло посматрати одвојено од пејзажа који га је надахњивао. У Дилијусовом случају то је била Норвешка – земља фјордова, планинских висоравни, северне светлости, али и богате традиције народних предања и митологије.

Дилијус је Норвешку први пут упознао током својих младалачких путовања осамдесетих година 19. века. Иако краткотрајни, ти боравци оставили су дубок траг. У својим записима описивао је драматичне промене пејзажа и времена: планине које су нестајале у магли, сунчеве зраке који су се пробијали кроз облаке, и нагле промене атмосфере, као да су се пред његовим очима смењивала различита годишња доба. Од тада Норвешку није доживљавао само као географски простор, већ као снажан естетски и емотивни доживљај. Пресудан значај за његов развој представљао је сусрет са највећим норвешким композитором романтичарске епохе, Едвардом Григом током студија у Лајпцигу. Григ је препознао Дилијусов таленат и допринео да млади композитор добије материјална средства, што му је омогућило да се даље усавршава у Паризу. У том периоду настала су његова прва дела инспирисана норвешким темама, у којима се већ назирао специфичан спој постромантичарског израза, импресионистичког односа према природи и личне емотивне експресије. Касније се Дилијус све интензивније окретао норвешком фолклору, нарочито збиркама народних прича у којима природни и натприродни свет нису били јасно раздвојени. тролови, подземна бића и мрачне шуме чинили су јединствену митску целину у којој је човек заузимао крхко и неизвесно место.

У његовом стваралаштву Норвешка није представљала само инспиративни пејзаж, већ сложен уметнички симбол — простор у којем су се природа, мит и људска емоција стапали у јединствен музички израз. Дилијус је ту везу можда најпрецизније изразио у писму из 1918. године, у којем је истицао да не жели да буде предалеко ни од великог оркестра и хора, ни од своје вољене Норвешке — од летњих ноћи, планинских висоравни и људи чија је осећања доживљавао као дубља и тиша него код било ког другог народа.

У другом делу емисије представљамо Реквијем Фредерика Дилијуса, дело које, попут композиција инспирисаних Норвешком, одликује карактеристичан спој лирског израза и пантеистичког односа према природи, уз филозофску рефлексију о човеку, животу и смрти. Настао током Првог светског рата, у Реквијему Дилијус се удаљава од традиционалног литургијског обрасца и гради лично сагледавање пролазности, у којем хор и солисти не учествују у молитвеној функцији, већ у медитативном промишљању људске судбине и природе постојања.

Ауторка емисије Тамара Симовић