субота, 25.04.2026, 20:02 -> 15:55
Ђузепе Верди: Риголето
У традиционалном суботњем оперском термину репродукујемо снимак Риголета Ђузепа Вердија забележен 7. марта у Националном театру у Минхену, када је публика била у прилици да види нову режијску поставку Барбаре Висоцке. У насловној улози наступио је монголски баритон Ариунбатар Ганбатар, док је Ђилду изводила шпанска сопранисткиња Серена Саенц. Војвода од Мантове је био тенор из Узбекистана, Бехзод Давронов, Мартин Снел је тумачио Спарафучилеа, док је Елмина Хасан наступила као Мадалена. Хором и оркестром Баварске државне опере дириговао је Маурицио Бенини.
Једна од најпопуларнијих опера Ђузепа Вердија, премијерно је изведена 11. марта 1851. године у театру Ла Фениче у Венецији. Одмах је постигла невероватан успех, а забележено је да се већ следећих дана мелодија арије La dona e mobile (Жена је варљива) могла чути на венецијанским улицама.
Сам Верди је био очаран комадом Краљ се забавља Виктора Игора, који је послужио као предложак за либрето Франческа Марије Пјавеа. Игоов текст је описао на следећи начин „...он поседује изузетну снагу... Тема је велика, колосална, а ликови су неке од најбољих позоришних креација свих времена”. Сама тематика, у време друштвених превирања, контрареволуције и рестаурације монархистичких тежњи, половином 19. века, била је изразито контроверзна. И сам Иго је имао проблема са цензуром у Француској, у којој је драма била забрањена пуних педесет година.
Верди је, стога, од самог почетка сарадње са Пјавеом био свестан опасности од потенцијалне цензуре аустријских власти која је контролисала северну Италију. Пронађено је и писмо у којем је композитор свом либретисти написао „Копај ногама и рукама, преврни читав град и пронађи ми довољно утицајну особу која ми може обезбедити дозволу да радим на комаду Краљ се забавља”. Почетком 1850. године прошириле су се гласине да ће аустријска цензура забранити извођење дела, због деликта lèse-majesté односно „повреде краљевог угледа и части” и да никада неће дозволити да се такво скандалозно дело изведе у Венецији .
Верди и Пјаве су се повукли у композиторово родно место Басано, где су у далеко од очију јавности наставили посвећено да раде на опери. Под радним насловом La maledizione – Клетва, опера се приводи крају, а спорни приказ француског краља Франсоа Првог, превазиђен је премештањем догађаја у Италију и Мантову. Главни лик је, тако, постао Војвода од Мантове, који је припадао породици Гонзага, одавно ишчезлој у 19. веку, те је тиме и нестала опасност од тога да би се нека од крунисаних глава могла осетити погођенoм јер је главни негативац опере један владар. Такође, Верди раскида са уобичајеном белканто поделом ликова у којој су сопран и тенор позитивни и љубавни пар, док им баритон чини сплетке, стављајући акценат на Риголета – баритонску улогу невероватне снаге, изражајности и иновативности, његову кћер – Ђилду, који сваки на свој начин, бивају оштећени раскалашним понашањем Војводе од Мантове, кога пева тенор.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари